Predlog ne dolazi slučajno jer šefovi vodećih svetskih sila razumeju ulogu Rusije u rešavanju međunarodnih sukoba i njenu važnost u globalnim procesima, ocenjuju ruski eksperti, koji Trampovu izjavu shvataju i kao deo njegove izborne kampanje i pokušaj da prikaže imidž mirotvorca.
U Rusiji je više puta rečeno da Moskva nije samovoljno napustila tu organizaciju, a politikolozi napominju da Rusija nije izgubila ništa nakon što je izbačena — kontakti sa zemljama G7 su ostali, ali je sama G7 nakon toga mnogo toga izgubila.
U međuvremenu su se pojavili navodi zapadnih medija, prema kojima je Tramp prihvatio predlog Emanuela Makrona da se Rusija pozove na Samit G7 naredne godine u SAD. Kako se očekuje, Tramp će to pitanje pokrenuti na Samitu G7 ovog vikenda u Bijaricu.
„Ovo je zaista kvalitetna promena u odnosu na prethodne godine. Ovde postoji mnogo toga i ’za‘ i ’protiv‘ s naše strane, jer Rusija očigledno nema koristi od povratka u ’veliku osmorku‘. Tramp pokušava da reši unutrašnje probleme, raste konkurencija između SAD i Kine i mi vidimo da su Kina i Rusija označene kao ključni protivnici Vašingtona, a ovde SAD treba da izgrade odnose i razreše probleme u odnosima sa Ruskom Federacijom. To bi mogao da bude dobar signal za početak normalnog dijaloga. Ako dođe do zvaničnog poziva, to bi vredelo razmotriti i ako to dovede do obnove efikasnog dijaloga, onda plusevi povratka mogu da nadmaše minuse. A ako je to stara priča na novi način, onda je Rusiji sasvim dobro i u okviru postojeće ’dvadesetorke‘“, objašnjava za Sputnjik ruski ekspert Viktorija Panova.
Ruski senator Aleksej Puškov naveo je da bi pre nego što se razmotri povratak Rusije u G8 trebalo odustati od sankcija, a takođe mu nije baš ni najjasnije kako se 70 vrsta sankcija, koje su SAD uvele Rusiji, uklapa sa tom željom da vrate Moskvu u taj format.
Ponor koji je teško prevazići
Politikolog Pavel Šipilin upozorava da svi ti predlozi o pridruživanju Rusije G7, odnosno o pretvaranju G7 u G8, imaju potpuno pragmatičan cilj — odvojiti Rusiju od Istoka, Kine, Indije, i namamiti je u mrežu Zapada.
„Mislim da oni sami razumeju da je to teško moguće, jer je očigledno da se vrednosti Rusije i Zapada ne poklapaju, a u poslednjih pet godina između nas se stvorio nekakav ponor i teško da se taj jaz može prevazići bez izgradnje čvrstog mosta za koji bi bile zainteresovane sve strane. Putin je rekao da on ne odbija nikakve kontakte, tj. teoretski je moguće učešće Rusije na Samitu G7, ali u formatu G7 plus Rusija, ali nikako G8. Iskreno, ja bih voleo da se održi forum G7 plus Rusija, Indija i Kina. Čini mi se da to treba postići, jer bi to bila ulica sa dvosmernim kretanjem. I Istok i Zapad su zainteresovani jedni za druge. Naravno, potrebno je približavanje ili barem razjašnjenje stavova. Mi živimo na prilično maloj planeti i mora se naći mesto za različite koncepte, i istočni, i zapadni. Istok i Zapad moraju da razjasne i usklade stavove i nađu zajedničke dodirne tačke“, napominje Šipilin.
Međutim, ekspert smatra da je priključivanje Rusije G7 u suprotnosti sa tom konstrukcijom, a posebno u obliku u kojem ga Makron i Tramp zamišljaju. To je, kako ističe Šipilin, vrsta „šargarepe“ zbog koje Rusija treba da napusti svoje partnere u istočnom bloku, a to je teško moguće.
Prema navodima zapadnih medija, Francuska je uzela u obzir želju SAD da ponovo uključi Rusiju u G8 sledeće godine, ali je predsednik te zemlje Emanuel Makron naglasio da će mnogo toga zavisiti od razvoja situacije u Ukrajini.
Svaki dijalog bolji od zveckanja oružjem
S druge strane, na sastanku sa Makronom ove nedelje Vladimir Putin je svaki kontakt sa G7 ocenio kao koristan i nije isključio obnavljanje formata G8, ali je takođe istakao i da to nije „samo po sebi cilj“.
„U principu, ovo pokazuje da je svaki dijalog uvek bolji od nekakvog zveckanja oružjem ili zakulisnih razgovora i nagađanja. Rusija je uvek pokazivala da je otvorena za dijalog, a Putin je o tome govorio i na sastanku sa Makronom... Stoga, potpuno punopravni format G8, koji sada ne postoji, sugeriše da se ’sedmorka‘ ne oseća potpuno i da joj nedostaje jedan član, jer prisustvo najveće zemlje, koja igra određenu ulogu u geopolitici, taj format čini kompletnijim“, navodi deputat Državne dume i zamenik predsednika Komiteta za informacionu politiku Aleksandar Jušenko.
On za Sputnjik naglašava da je politika konfrontacija pogubna ne samo za političare i lidere tih zemalja, nego i za njihove građane, koji zahtevaju da se prekine sa konfrontacijom i sankcijama, s obzirom da to ne pogađa samo Rusiju, već i građane tih zemalja i njihov biznis.
Amerika i EU su shvatile da je potrebno uspostaviti ne samo politički dijalog, nego i obnoviti ekonomske odnose, jer svetska ekonomija počinje da usporava i niko ne želi da padne u recesiju, uključujući i evropske zemlje.
Obnavljanje ekonomskih odnosa između Brisela i Moskve pomoći će evropskim zemljama da njihova ekonomija poraste.
„To je očigledno, jer su tokom mnogo godina sankcione politike trpeli pre svega nacionalni interesi evropskih zemalja, čak i najvećih evropskih zemalja koje su motor EU, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku. Zbog toga, nastavak dijaloga i povratak Rusije u format G7, tačnije G8 u budućnosti, koja će se formirati, ukazuje da potrebe tih zemalja preovladavaju nad političkim ambicijama političara“, kaže Jušenko.
Šef Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov je upozorio da bi povratak Rusije u G8 imao smisla samo ako se preostali članovi međunarodnog kluba ne bi ujedinili po principu „sedam protiv jednog“.