Moraju li Srbi da uđu u NATO da bi dobili odštetu zbog NATO bombi

Oko 220 nemačkih vojnika koji su službovali u okviru NATO-a na Balkanu ponovo je zatražilo odštetu od svoje države zbog izlaganja osiromašenom uranijumu. U Srbiji 4.000 ugroženih još čeka veštačenje medicinske dokumentacije.
Sputnik

Italija je obeštetila svoja 22 vojnika koji su boravili na Kosovu u vreme agresije NATO-a na SRJ, jer su po povratku kući oboleli od karcinoma i zbog toga su tužili svoju državu. Takođe, tri vojnika Velike Britanije su pokrenula spor i na prvom stepenu dobili presudu u svoju korist, a oni su samo utovarivali municiju s osiromašenim uranijumom i oboleli.

Šta je sa Srbijom?

Profesor dr Sreto Nogo, predsednik Udruženja građana „Osiromašeni uranijum“, za Sputnjik kaže da je u njihovo Udruženje stiglo oko 4.000 predmeta sa urednom medicinskom dokumentacijom. Problem je nađi relevantnu međunarodnu ustanovu koja će precizirati koliko njih je od ovog broja obolelo zbog osiromašenog uranijuma, kojim je gađana SRJ tokom NATO agresije. 

„Svaki karcinom nije proizvod radioaktivnog delovanja, nego tu ima i drugih razloga. Tu dokumentaciju bi trebalo da pregleda neko od medicinskih stručnjaka i kaže za koji karcinom je „zaslužan“ osiromašeni uranijum, ili neki drugi agens koji je bio u vazduhu za vreme bombardovanja“, kaže dr Nogo.

Kada je bombardovana „Petrohemija“, dodaje on, pojavile su se mnogo karcinogenije supstance od osiromašenog uranijuma. Postoji slučaj jedne Kragujevčanke koja je živela pored fabrike „Zastava“ i obolela je od karcinoma mutacije gena posle bombardovanja fabrike. Profesori nuklearne medicine su mi potvrdili da postoji takav karcinom, koji upravo nastaje usled dejstva osiromašenog uranijuma. Njen zdravstveni karton je pre toga bio besprekoran. Vrlo brzo je preminula, a nama se javio njen suprug s kompletnom dokumentacijom. Pored ovoga, da bi bilo ko od ovih ljudi tužio bilo koga, moramo da imamo i tačne kote gde je gađano osiromašenim uranijumom, a to nam je nedostupno.

Nema ko da plati

„Postoji saradnja sa Italijanima i oni su čak nudili da njihov institut, koji je za vojnike obavio veštačenje, to uradi i za nas. Međutim, to košta oko 3.000 evra, a mi nismo imali ta sredstva da obezbedimo“, napominje naš sagovornik.

On podseća da su još prošle godine u oktobru bile spremne prve tužbe zbog bolesti izazvanih bombardovanjem. Prvih pet država u kojima je trebalo da građani tuže NATO ministre odbrane, premijere i šefove država u vreme agresije NATO-a na SRJ 1999. godine, bile su Amerika, Engleska, Nemačka, Italija i Francuska. 

Nogo naglašava da Udruženje ima kontakte s advokatima iz Nemačke, Italije, Francuske i Engleske, kao i da su poslali dopis advokatima u Čikagu, gde ima puno naših ljudi. Po njegovim rečima, ako bi tužena država bila spremna da izdvaja novac za lečenje obolelog zbog karcinoma, a za koje treba izdvojiti i do 20.000 evra, oni bi odustali od drugih zahteva.

Pandorina kutija

„Hteli smo da podnesemo tužbe pred nacionalnim sudovima tih zemalja, jer smatramo da naši građani imaju ista prava kao i građani drugih zemalja Evrope. Zašto bi naš građanin bio manje bitan nego građanin Italije ili Britanije?“, pita on.

Devetoro ljudi koji su učestvovali na raščišćavanju ruševina od bombardovanja u selima kod Vranja je umrlo. Od karcinoma je preminuo direktor bolnice u Vranju. Svakog dana jedno dete u Srbiji oboli od neke maligne bolesti. To je zvanično saopštenje Ministarstva zdravlja. Procenjuje se da će oko 750.000 ljudi na Kosovu i Metohiji oboleti od karcinoma. To je Pandorina kutija, zaključuje naš sagovornik, koja će se morati kad-tad otvoriti.

Komentar