Novinar i diplomata Dragan Bisenić za Sputnjik kaže da SAD, kao vodeća zemlja NATO i velika pomorska sila, očigledno osećaju da imaju pravo da saveznicima, ali i drugim zemljama, tako nešto preporuče.
„Upozorenje ne iznenađuje u ovom trenutku kada su pomorski putevi postali objekat geopolitičkog i vojnog nadmetanja“, kaže Bisenić.
„Ali treba imati u vidu da Velika Britanija, koja je brod, najverovatnije, zaustavila po američkoj preporuci na Gibraltaru, ni sama nije poslušala zahtev SAD da zadrži tanker sa iranskom naftom. U tom smislu, taj zahtev može da se smatra kao nastavak pritiska na Iran u pogađanju između Sjedinjenih Država i te zemlje o načinima na koje će se izaći iz krize i ćorsokaka u koji su zapali iransko-američki odnosi“, kaže on.
Nije običan tanker
Bisenić skreće pažnju na činjenicu da nije reč o običnom, već o supertankeru, koji nosi 2,1 miliona barela sirove nafte. Važna je činjenica i da je to polovina ukupne dnevne iranske proizvodnje nafte, što krizi daje dodatnu dimenziju.
„Vrednost te nafte na tržištu u ovom trenutku dostiže skoro 100 miliona dolara, dakle, u pitanju je ekonomski vrlo važan kapacitet za Iran. Ta zemlja očekuje da dnevno izvozi otprilike 1,5 miliona barela, da bi mogla da funkcioniše kao ekonomska celina. Zato je pitanje ovog broda postavljeno u kontekstu slobodne plovidbe moreuzima i transportnim putevima“, objašnjava Bisenić.
Da li je Turska sledeća stanica?
Iranski tanker „Grejs 1“, koji je zadržan 4. jula na zahtev SAD, zbog sumnje da je vozio naftu za Siriju, napustio je Gibraltar posle 45 dana i sada se nalazi u međunarodnim vodama. Na pitanje gde bi supertanker mogao da završi, Bisenić odgovara da postoji nekoliko destinacija koje mogu biti otvorene za pristajanje u Sredozemlju; da to mogu biti neutralne zemlje i zemlje koje vode slobodnu politiku, ili makar nastoje da budu nezavisne od SAD, a jedna od njih je Turska.
Ovu mogućnost ne isključuje ni vojni analitičar Aleksandar Radić. On kaže da su Amerikanci sada već u poziciji da razmišljaju čime da zamene bazu u Turskoj „Indžirlik“, u kojoj se nalaze avionske nuklearne bombe, koje u ovom trenutku predstavljaju poslednji preostali simbol američke moći na širem području Bliskog i Srednjeg Istoka, i to više nego što nam se čini.
„Turska je bila oslonac NATO, na njoj je počivalo južno krilo, ali to više nije činjenica“, kaže Radić.
„Turska je zemlja koja u ovom trenutku u realnoj politici vodi kompleksnu igru, u kojoj je kompromitovala poziciju NATO. Ako bi rekla da brod može da uplovi u luku, ušla bi u novi stepen razdora sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali to ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje u sadašnjem spletu okolnosti“, ocenjuje ovaj vojni analitičar.
Amerika „zna istinu“
Radić dodaje da Amerikance, ako odluče, niko ne može da spreči da i silom zaustave dalju plovidbu iranskog tankera.
„Američka ratna mornarica ima potencijale, a i političku odlučnost, da u međunarodnim vodama zaustavi tanker. Naravno, pozivanje na njegov status uvek je moguće prenebregnuti; Amerikanci uvek mogu da kažu da oni znaju istinu, da nekakvim saopštenjem pokriju vojnu akciju i to je realno, kao što su 2003. godine mogli da pokrenu invaziju na Irak“, podseća Radić, ali dodaje da je on lično bliži stavu da do ovakvog scenarija neće doći.
Uloga Omana
Bisenić podseća da je američki predsednik Donald Tramp nedavno pozvao iranskog ministra spoljnih poslova da poseti Vašington, što je Zarif odbio. On skreće pažnju na još jedan pokušaj diplomatskog rešenja krize između SAD i Irana.
„Pre nekoliko dana u Iranu je boravio Ali Alavi, ministar spoljnih poslova Omana, sa kojim je razgovarano upravo o smirivanju krize. Oman je poznat po tome što ima specijalne i specifične odnose sa Iranom i uvek služi kao otvoreni kanal za komunikaciju i pregovore sa zemljama koje su konfrontirane sa Iranom“, kaže Bisenić.
„Nije tajna da Oman, zapravo, u ovom času priprema direktne pregovore SAD i Irana. Za tu zemlju nije karakteristično da osuđuje poteze Irana, ali sada je osudio iransko zauzimanje britanskog broda, a činjenica da je iranski brod napustio Gibraltar ukazuje da je tom prilikom postignut sporazum, pa će verovatno uslediti i puštanje britanskog broda“, zaključuje sagovornik Sputnjika.