„To je pokazao i najnoviji slučaj iranskog tankera u vodama Gibraltara, koji je Vlada te britanske teritorije ipak pustila da isplovi“, kaže za Sputnjik Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Iranski brod, koji je u Gibraltaru držan od jula zbog sumnje da je prevozio naftu u Siriju i kršio sankcije EU prema Damasku, isplovio je u Sredozemno more, uprkos tome što su SAD zahtevale da ne bude pušten.
Neposlušni London
Vlada Gibraltara, te prekomorske britanske teritorije, pre nekoliko dana odobrila je tankeru da isplovi, pošto je dobila zvanična pisana uveravanja iranske Vlade — da neće iskrcati teret u Siriji. Amerikanci su ipak tražili da on ostane zaplenjen, ali britanska vlast je ostala neposlušna. Kako su objasnili — američke sankcije protiv Irana ne važe za Ujedinjeno Kraljevstvo i ostatak Evropske unije.
Tako je, posle svega, i uz upozorenje Teherana Vašingtonu na posledice zaplene broda — 2,1 milion barela iranske nafte krenulo put odredišta, do Kalamate u Grčkoj.
Komentarišući razmimoilaženja najbližih saveznika SAD i Britanije, Trapara, koji je u Institutu načelnik Centra za evroatlantske studije, podseća da je situacija sasvim u skladu sa njihovim stavom u odnosu na Nuklearni sporazum sa Iranom, koji je, za razliku od Britanije i ostalih njegovih potpisnica, napustila jedino Amerika.
„Mislim da je tu situacija prilično čista. Britanija ima svoju politiku, a Amerika, odnosno Tramp, svoju. Amerika ulazi u izbornu godinu, možda Tramp neće biti reizabran, pa će doći predsednik koji će voditi drugačiju politiku prema Iranu, kao što je prethodno vodio Obama, i nema razloga da, čak ni Britanija, koja je poznata po tim bliskim odnosima sa SAD, a pogotovo neke druge evropske zemlje, slepo slede američku politiku prema Iranu, koja je u poslednje vreme prilično iracionalna“, ističe sagovornik Sputnjika.
Provokacija sukoba
Ono što je, takođe, vidno je da Tramp u poslednje vreme na neki način pokušava da isprovocira sukob između evropskih država i Irana, ne bi li ih naveo da bliže slede njegovu politiku. Trapara napominje da je najnoviji primer iranskog tankera jasno pokazao da do sada u tome ne uspeva.
Na pitanje — kako će Vašington odreagovati na ovaj britanski potez, Trapara kaže da SAD tu ne mogu ništa.
„Mogu samo da nastave sa nekakvim pritiscima na svoje evropske saveznike, uključujući i Britaniju, što su radile i do sada. Ali ne vidim mogućnost da to da neke rezultate. To se već dešava poslednjih godina od kada su Amerikanci izašli iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, a ne vidim da je neka od evropskih vlada promenila svoju politiku“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Uprkos svemu tome, on ne vidi mogućnost da Amerika promeni svoju odluku u odnosu na Iran.
„Samo ukoliko rezultati izbora iduće godine budu takvi da na vlast dođe neko novi, ko bi vodio drugačiju politiku. Mislim da će Tramp ostati dosledan svojoj dosadašnjoj politici prema Iranu“, ubeđen je Trapara.
Odlična koordinacija
Na pitanje — da li potez britanskih vlasti ima veze sa novim kabinetom u Dauning stritu na čelu sa Borisom Džonsonom, Siniša Ljepojević, dobar poznavalac britanske političke scene, kaže da nije realno očekivati da Velika Britanija iskorači iz američkog bloka u spoljnoj politici.
„U ovom slučaju, utisak je da je sve to koordinisano sa Amerikancima iz više razloga. Prvi je što britanski premijer Boris Džonson mora svojoj javnosti da pokaže da je on ipak samostalan, utoliko pre što su u toku pregovori o ugovoru o slobodnoj trgovini između Amerike i Britanije, a u javnosti postoji strah da bi Britanija sa tim ugovorom mogla da bude na gubitku. Sa ovim potezom Džonson pokušava da pošalje poruku javnosti — da Britanija ima neki svoj minimum i da nije puki sluga američke politike“, kaže za Sputnjik dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Britanije.
Po njegovom mišljenju, to je i rezultat izvesnog pomeranja u agresivnoj politici prema Iranu, jer je došlo do sklapanja novih bezbednosnih aranžmana u Persijskom zalivu, gde za bezbednost plovidbe u njemu postaju bitni i Rusija i Kina, kao i sam Iran. Amerika i Britanija, kako ocenjuje, nemaju dovoljno vojničkog kapaciteta da bi se nosili sa tim novim igračima u Persijskom zalivu. Puštanje iranskog tankera, zbog čega treba očekivati i da Iran oslobodi britanski, on vidi kao pokušaj da malo popuste napetosti u tim novim okolnostima.
Još tešnja saradnja
Uz to, nije nevažno, smatra sagovornik Sputnjika, što je Britanija shvatila, pa i Amerika, da Iran nema nameru da ustukne i da će Teheran, ako se nastavi sa zaplenjivanjem njegovih tankera, isto tako pleniti američke, britanske i zapadnoevropske.
„Nova situacija, ipak, neće uticati na odnose Londona i Vašingtona“, izričit je Ljepojević.
„Naprotiv. Pošto izlazi iz EU, Velika Britanija je sada više okrenuta Americi nego ranije, pogotovo što traju pregovori o američko-britanskom bilateralnom trgovinskom ugovoru i Britaniji nije u interesu da na bilo koji način zaoštrava odnose sa Amerikom, jer joj je stalo da se taj ugovor do kraja godine sklopi“, ističe on.
Dodaje, takođe, da je britanski iskorak u odnosu na Ameriku nerealan, jer to ne odgovara ni Americi, koja je pod pritiskom da se svađa sa svima, da sankcioniše druge zemlje i da blokira slobodnu trgovinu. Taj ugovor sa Britanijom će joj, smatra Ljepojević, dobro doći da pokaže da u ovoj fazi, kada uvodi sankcije kako kome stigne — nije protiv slobodne trgovine.