Šta su demokrate zaključile o Rusiji posle poraza Klintonove

Bivši američki predsednik Barak Obama 2012. godine nije uvažio mišljenje republikanaca da je Rusija američki neprijatelj broj jedan, da bi, nakon predsedničkih izbora 2016. godine, demokrate shvatile da je Rusija ipak glavni geopolitički neprijatelj SAD, piše američki pisac Endru Makarti.
Sputnik

U novoj knjizi „Klupko zavere: Plan o falsifikovanju rezultata izbora i uništavanju predsedništva“ Makarti navodi da je, tokom predizborne kampanje 2012. godine, Obamin protivnik iz Republikanske stranke Mit Romni izjavio da je „Rusija nesumnjivo američki neprijatelj broj jedan“, što je tadašnji predsednik SAD smatrao anahronizmom.

Međutim, Makarti smatra da je Romni bio u pravu kada je reč o tome da je Rusija, na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom, ozbiljan protivnik SAD na svetskoj sceni. S druge strane, tvrdnja da je Rusija američki neprijatelj broj jedan nije ubedljiva, ocenjuje američki pisac.

Rusija poseduje impresivan nuklearni arsenal, kao i jaku vojsku i obaveštajnu službu. Ruskom režimu su bliski antiamerički stavovi i on uspešno sarađuje sa drugim režimima i partijama koji se deklarišu kao protivnici SAD. Pravo veta, koje Rusija ima u Savetu bezbednosti UN, takođe smanjuje sposobnost američke vlade da deluje u skladu s interesima SAD, piše Makarti.

S tačke gledišta demokrata iz vremena kada je Obama bio na čelu SAD, tvrdnja da Rusija predstavlja realnu pretnju i da teži da se vrati sovjetskoj hegemoniji bila je slična pozivima da se ožive zakoni Džima Kroua i protekcionistička politika koja je prouzrokovala Veliku depresiju, navodi autor.

Međutim, Makarti ističe da su demokrate, nakon poraza Hilari Klinton na predsedničkim izborima 2016. godine, odjednom došle do zaključka da je Rusija, protiv koje Obama nije preduzeo gotovo nikakve značajne mere za svih osam godina svog mandata, zaista američki geopolitički neprijatelj „broj jedan“.

„Od 8. novembra 2016. godine, u skladu s promenljivim pogledima demokrata na Rusiju, ta država se od besmislene opsesije neokonzervativaca i propagandista rata pretvorila u egzistencijalnu pretnju, koja se po svojim razmerama može uporediti s klimatskim promenama“, zaključuje američki pisac u svojoj knjizi.

Komentar