Iako se o tom projektu govori već godinama, Rusija, Azerbejdžan i Iran su tek pre nekoliko dana zaključili su sporazum o zajedničkoj izradi studije izvodljivosti za projekat stvaranja energetskog koridora „Sever-jug“ između energetskih sistema tri zemlje za prenos električne energije i povećanje njenog obima.
Izgradnja jedinstvenog energetskog koridora povezaće energetski Iran, Azerbejdžan i Rusiju.
Sličan energetski savez još od sovjetskog doba postoji u baltičkim zemljama, a u okviru energetskog prstena BRELL električna energija teče između Belorusije, Rusije, Estonije, Litvanije i Letonije. Eksperti objašnjavaju da suština takvih saveza nije u tome što u nekim zemljama postoji deficit električne energije, a u drugim višak, već energetski prsten stvara ravnotežu između najveće i najniže potrošnje i korisnika sa većom i manjom potrošnjom.
„To je stari sovjetski projekat, još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je zadatak bio da se višak energije iz Sovjetskog saveza prenese u Iran. U ovom slučaju, koridor ’Sever-jug‘ omogućava vam da manevrišete energetskim sistemima različitih zemalja, tj. da se iz zemlje gde u nekom trenutku postoji višak električne energije ona prenese u one zemlje gde je u tom trenutku enormno povezana potrošnja. U zavisnosti od klime i sezone, od opterećenja energetskog sistema, situacija može da se menja, tako energija ne ide uvek u istom pravcu — od Rusije ka jugu. Teoretski, mogu se pojaviti i situacije kada je i Rusiji potrebna dodatna električna energija, koja će se prenositi sa juga. Stoga je projekat apsolutno realan“, kaže za Sputnjik Sergej Pikin, direktor Fonda za energetski razvoj.
Kako objašnjavaju ruski stručnjaci, glavni ekonomski smisao energetskog prstena je pristup jeftinijoj električnoj energiji, koji je uključen u sve oblasti ekonomskog života zemalja. Energetski prsten ne samo da obezbeđuje sigurnost energetskih sistema, već i čini ekonomiju zemalja-učesnica konkurentnijom.
„Glavno je da strane pripreme studiju izvodljivosti, a najzanimljivije je pitanje ko će sve to platiti, ko će biti finansijer. To će biti zajednički projekat i pitanje je da li će u to svi da ulažu ili samo jedna strana, a veoma često se dešava da Rusija i ruske kompanije budu operateri izvoza i uvoza. U toj studiji izvodljivosti potrebno je izračunati i ekonomsku opravdanost, kakav će ekonomski efekat dati, jer stvaranje takvog koridora podrazumeva velike troškove i ulaganja, a reč je o milijardama dolara. Međutim, to se mora isplatiti, jer strane moraju dobiti ekonomski efekat“, objašnjava Pikin.
Pikin napominje da će sada biti organizovan zajednički projekat između zemalja, ali da će, po svemu sudeći, Rusija i dalje biti lider.
Ruski eksperti predviđaju da će najveći sinergijski efekat u tom projektu imati Azerbejdžan, jer je relativno mala ekonomija, smeštena na preseku energetskih ruta. Iranska ekonomija bi takođe trebalo da ima značajan efekat, jer je na severu zemlje velika potrošnja električne energije. Za rusku ekonomiju, i zbog veličine zemlje, i zbog koncentracije tog projekta na male delove južne granice, efekat možda neće biti toliko ozbiljan.
Za Rusiju je taj projekat samo deo znatno većih planova. Jedinstveni energetski sistem sa Kazahstanom u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza već radi, a Rusija ulaže napore na uspostavljanju odnosa i sa drugim zemljama centralne Azije. Ako se energetski sistemi Turkmenistana, Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgizije vrate zajedničkom radu, kao što je to bio slučaj u sovjetsko doba, to će biti važan korak ka integraciji energetskih tržišta u evroazijskom prostoru.
Što više elektroenergetskih sistema bude ujedinjeno sa ruskim, to će na rusku ekonomiju imati veći efekat. Konkretno, zaključuju eksperti, korist će imati ruske kompanije koje proizvode energetsku opremu.
Inače, planovi o projektu energetskog koridora paralelno se kuju sa istoimenim projektom trgovinskog i transportnog koridora „Sever-jug“, koji planiraju da pokrenu Rusija, Indija i Iran, što će biti kraća i jeftinija alternativa Sueckom kanalu. Očekuje se da će to dovesti do ozbiljnog procesa integracije između zemalja, a ekonomijama tih zemalja daće novi impuls u razvoju, jačajući njihovu geopolitičku ulogu u svetu.
Transport indijske robe preko Irana i Rusije ka Evropi značajno će skratiti put, a planirano je da se preko tog koridora isporuči do 30 miliona tona robe godišnje.