Lavrov: Mirovni sporazum sa Japanom nije u bezizlaznoj situaciji

Potpisivanje mirovnog sporazuma sa Japanom počiva na nespremnosti Tokija da prizna ishod Drugog svetskog rata u vezi sa pripadnošću Kurila, ali situacija nije u ćorsokaku, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na Ruskom forumu za obrazovanje mladih „Teritorija značenja“.
Sputnik

„Zasad sve zavisi od nespremnosti naših japanskih kolega da priznaju rezultate Drugog svetskog rata, čime ometaju potpisivanje mirovnog sporazuma. Mislim da situacija nije u bezizlaznom položaju, vodimo se nalozima koje nam je dao predsednik posle razgovora sa japanskim premijerom. Prema tim nalozima, treba da nastavimo da razvijamo odnose sa Japanom u svim oblastima“, objasnio je Lavrov.

Ministar je takođe napomenuo da Moskva mora da shvati koliko je Japan nezavisan u spoljnoj politici, imajući u vidu njegovu veliku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.

„Želimo dobre odnose sa našim japanskim susedom i za to moramo da shvatimo da li je Japan spreman da prizna ishode Drugog svetskog rata... Drugo, moramo da shvatimo koliko će Japan biti nezavisan u spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, imajući u vidu prilično jaku zavisnost Tokija od Vašingtona u vezi sa sporazumom o vojno-političkom savezu iz 1960. godine, koji je već ostvaren materijalnim i veoma dubokim prisustvom Sjedinjenih Američkih Država na japanskim ostrvima“, objasnio je on.

Američko-japanski sporazum o bezbednosti je važan za odnose Rusije i Japana

Takođe, Rusija ne može da zatvara oči na činjenicu da se Japan pridružio, mada u skraćenoj verziji, nelegitimnim jednostranim sankcijama koje je Zapad nametnuo Rusiji, „pre svega zato što smo štitili naše sunarodnike na Krimu“ i u Ujedinjenim nacijama o svim principijelnim pitanjima glasa sa Sjedinjenim Američkim Državama protiv Rusije.

Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.

Stav Moskve zasniva se na tome da su južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije diskutabilan.

U Singapuru je u novembru 2018. održan sastanak na najvišem nivou na kome su učestvovali predsednik Rusije Vladimir Putin i japanski premijer Šinzo Abe. Nakon sastanka, japanski premijer je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je dosad njegov zvanični stav bio zahtev za vraćanjem četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomai, i tek nakon toga zaključenje mirovnog sporazuma. 

Komentar