„Ako nakon 60 dana druge faze ne postignemo rezultate, definitivno ćemo započeti i treću fazu i nakon nje ćemo ponovo dati 60 dana, kako bismo pronašli racionalan, ispravan i uravnotežen način za rešavanje (problema)“, rekao je Rohani na zasedanju Vlade.
Prema njegovim rečima — Iran ostaje posvećen nuklearnom sporazumu i otvoren za dijalog, i upravo iz tog razloga se nije povukao iz sporazuma.
Na godišnjicu izlaska Sjedinjenih Američkih Država iz Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana za iranski nuklearni program, Iran je 8. maja ove godine objavio da je obustavio sprovođenje niza tačaka Zajedničkog akcionog plana o nuklearnom programu, koje se tiču rezervi obogaćenog uranijuma i teške vode. Iran je premašio gornju granicu rezervi obogaćenog uranijuma od 300 kilograma. Potom su vlasti u Teheranu najavile drugu fazu smanjenja obaveza prema nuklearnom sporazumu, zbog činjenice da zemlje-članice Zajedničkog akcionog plana nisu mogle da ispune zahteve Teherana u roku od 60 dana. Iran je već povećao nivo obogaćivanja uranijuma na 4,5 odsto (nuklearni sporazum odredio je granicu od 3,67 odsto).
Iran je takođe napomenuo da će preći na treću fazu smanjenja obaveza, 60 dana nakon 7. jula (tada je počela druga faza), ako zemlje-članice nuklearnog sporazuma ne osiguraju interese Irana „pred američkim ekonomskim terorizmom“. Iranski ministar spoljnih poslova Muhamer Džavad Zarif napomenuo je da su svi koraci koje Iran preduzima „reverzibilni“.