Vest o smrti prenela je njegova ćerka, glumica Ivana Mihić.
Mihić je priminuo u nedelju rano ujutru posle iznenadne bolesti. Ivana Mihić je na Tviteru objavila i da je njen otac sahranjen u najužem krugu porodice na groblju manastira Rajinovac, uz blagoslov patrijarha Irineja.
Mihić je bio suprug glumice Vere Čukić.
Bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao filmski scenario.
Napisao je brojne knjige po kojima će ostati upamćen.
Među njima su: „Pas koji je voleo vozove“ (roman), 1983, „Srećna nova 1949.“ i drame „Siroti mali hrčki“, „Terasa na krovu“ i drugi scenariji, „Crna mačka, beli mačor“, „Kupi mi Eliota“ (roman), „Nemanjići, rađanje kraljevine“, „Absurdistan“, „Vojna akademija“.
Osvojio je i brojne nagrade za filmska ostvarenja: Prva nagrada za scenario filma „Osvajanje slobode“, Festival filmskog scenarija, Vrnjačka Banja, 1979.
Prva nagrada za scenario filma „Balkan ekspres“, Festival filmskog scenarija, Vrnjačka Banja, 1983.
Zlatna arena za scenario filma „Srećna nova 1949.“, Pula, 1986.
Prva nagrada za scenario filma „Srećna nova 1949.“, Festival filmskog scenarija, Vrnjačka Banja, 1986.
Prva nagrada za scenario filma „Crna mačka beli mačor“, 23. festival, Festival filmskog scenarija, Vrnjačka Banja 1999.
Kristalna prizma za sveukupan doprinos domaćem filmu.
Pisao je scenarija i za filmove: „Ranjena zemlja“, „Ona voli Zvezdu“, „Tuđa Amerika“, „Varljivo leto“, „Kamiondžije“, „Dom za vešanje“, „Balkan ekspres“, „Došlo doba da se ljubav proba“, „Jaguarov skok“, „Sivi dom“, „I Bog stvori kafansku pevačicu“, „Bubašinter“, „Kad budem mrtav i beo“, „Zaboravljeni“, „Početni udarac“, „Tango argentino“, „Dnevnik uvreda“, „Otvorena vrata“.