„U Srbiji, koja nije članica EU, ne postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, tako da je zagađenost fekalijama u Dunavu kritična do veoma ozbiljna, posebno u većim gradovima kao što su Novi Sad i Beograd“, rekao je Gernot Karfel sa Medicinskog univerziteta u Gracu.
Svakih šest godina naučnici mere zagađenost fekalijama duž toka Dunava, na oko 2.600 kilometara.
U austrijskom delu Dunava koncentracija bakterija ešerihi koli je, uz jedan izuzetak, bila na niskom nivou, dok je sasvim drugačija situacija u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj.
Eksperti Medicinskog univerziteta u Beču i Gracu, Tehničkog univerziteta u Beču i privatnog fakulteta „Karl Landštajner“ u Kremsu uzimali su uzorke duž čitavog toka Dunava, a strepnje da bi i tok Dunava kroz Austriju mogao biti zagađen nisu dokazane.
Utvrđena je umerena zagađenost, sa 1.050 bakterija ešerihi koli po 100 mililitara vode.
„Ta vrednost je apsolutno na nivou na kojem treba da bude za reku duž koje su moderna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“, rekao je Aleksander Kiršner sa Instituta za higijenu i primenjenu imunologiju iz Beča.
Lošije stanje je u drugim delovima Dunava, pokazuje analiza koju je dala Međunarodna komisija za zaštitu Dunava.
I pored poboljšanja, vrednosti iz Rumunije su i dalje povećane, a veća zagađenja ustanovljena su i u rekama koje se u Bugarskoj ulivaju u Dunav.