Razlog za takve rezultate mogli bi da budu pesimizam i ekonomska situacija u zemlji, smatra politički analitičar Petar Čolakov.
„Bez obzira na to što se prihodi stanovništva uvećavaju, Bugari svoju zemlju upoređuju s drugim članicama Evropske unije. U celini gledano, i dalje smo najsiromašnija zemlja Evropske unije“, rekao je ekspert.
Prema mišljenju Čolakova, da bi Bugari počeli da se osećaju kao Evropljani, potrebno je povećati prihode do stepena koji bi omogućio da ljudi prestanu da odlaze iz zemlje kako bi zaradili za život.
On je kao primer naveo slučaj bugarske devojke s visokim obrazovanjem koja je otputovala u Nemačku da brine o starim ljudima.
„Za Nemačku je 1.000 evra mala suma novca, ali je za Bugarsku to pravo bogatstvo. Dok god traje takva praksa, dok god visoko obrazovani ljudi odlaze i prihvataju bilo kakav posao kako bi se prehranili, teško da će Bugari biti optimisti“, kazao je analitičar.
Čolakov je, takođe, komentarisao i to što je 45 odsto Bugara protiv evra, a 40 odsto njih je za evropsku valutu.
„Očigledno je da veliki deo ekonomskih subjekata smatra da uvođenje evra vodi povećanju cena“, rekao je on.
Ekspert smatra da je neophodno da Evropska unija preispita bankarski sistem Bugarske i da utvrdi šta u njemu funkcioniše dobro, a šta ne.
„Kao što smo već videli, ne može se reći da sve banke cvetaju“, kazao je ekspert.
Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, prosečna zarada u Bugarskoj je oko 1.250 leva (oko 640 evra).
Prema odluci Vlade Bugarske, minimalna zarada je ove godine povećana za 50 leva i sada je 560 leva (odnosno oko 290 evra). Ministar za socijalni razvoj Biser Petkov je ranije rekao da je između 600.000 i 800.000 zaposlenih Bugara (oko 10 odsto stanovništva) i dalje siromašno.
Bugarska ima oko sedam miliona stanovnika. Prema podacima Ministarstva inostranih poslova Bugarske, najveći broj žitelja te zemlje koji žive u inostranstvu, boravi u Nemačkoj — 416.000 ljudi. Slede Turska — oko 350.000, SAD i Grčka, sa po oko 300.000 ljudi.