Slovenci su naveli da „’Oluja‘ nije bila čista kao suza“ i da se prava Srba i dalje krše, na šta su Hrvati žustro odgovorili da su Slovenci prešli liniju, optuživši ih čak za ksenofobiju, kao i da „namerno raspiruju nesnošljivost“.
„Večernji list“ je, navodeći delove tekstova slovenačkih kolega, poput onih da „ovogodišnja proslava ’Oluje‘ ide korak dalje prema revizionističkom tumačenju Domovinskog rata i da Hrvatska ima fašistoljubne, velikohrvatske i kleptokoruptivne komplekse“, napisao da se takva tumačenja „očekuju iz Srbije“, ali da ovog puta „dolaze od zapadnih suseda“.
Ipak, Hrvati su naznačili da je to trenutno „samo na nivou komentatora najvećih i najuglednijih novina, ’Dela‘ i ’Večeri‘“.
„Večernji list“ je potom koristio isti „epitet“, a svoje komšije zbog iznetih stavova nazvao ksenofobima, navodeći da je to pokušaj da se unizi Hrvatska.
„Sadržaj napisanog daleko je od obične kritike, već se graniči sa ksenofobijom ili je već prešao tu liniju i namerno raspiruje nesnošljivost. Ili je to zapravo neformalni glas ili odjek vladajućih koji zvaničnim izjavama prikazuju Hrvatsku kao neverodostojnu, malicioznu državu koja ne poštuje vladavinu prava, koja je na prevarantski način ’zauzela‘ deo Slovenije neprimerenom arbitražom i koja je uspela da pridobije staru Evropsku komisiju na svoju stranu, a sada joj — eto — s novom šeficom Komisije isto polazi za rukom“, navodi „Večernji list“.
U komentaru novinara „Dela“ Borisa Jašouveca pod nazivom „Normalizacija ekstrema“, navodi se da „’Oluja‘ nije bila čista kao suza“, a spominjući civilne žrtve dodaje i da Hrvatska još nije vratila imanja progonjenima, da je proces povratka potpuno zaustavljen i da Zagreb ima velikih poteškoća u sprovođenju sopstvenog ustavnog zakona o nacionalnim manjinama, koji bi Srbima u Hrvatskoj omogućio proporcionalno zapošljavanje u državnim telima.
Takođe, piše slovenački list, „revizionističko tumačenje Domovinskog rata dovodi do toga da pobeda u njemu predstavlja pobedu ustaša nad četnicima“.
„Takođe vidljiva javna ćirilica u etnički mešanim mestima, na primer u Vukovaru, izložena je neposrednim vandalskim napadima, ako je uopšte i postavljena. Postoje i fizički napadi na pripadnike srpske manjine, u nekim slučajevima i napadi na turiste ili goste iz Srbije“, naglašava „Večer“.
Komentator „Dela“ kaže kako je „velikom broju Slovenaca ispala proteza kad su čuli da je nama svima Evropljanima Hrvatska uzor“.
„Uzor u čemu? U turizmu, ali nikako u svim područjima. Možda u ribarstvu. Ali ne zato što su (i eksplozivom) očistili Jadran, ni zato što policija u trenu opazi slovenačkog ribara koji se približio sredini zaliva, a ne vidi reku migranata. Ili u diplomatskom naguravanju ili igri ’oduzimanja polja‘. Ali da bi nam za uzor bila sa ekonomskim, demografskim, kleptokoruptivnim, klerofundamentalističkim, fašistoljubnim, vukovarskosindromskim, velikohrvatskim i drugim kompleksima... Ursuli (fon der Lajen, predsednici Evropske komisije koja je nedavno boravila u Zagrebu) politika je malo pokvarila dioptriju“, piše „Delo“ uz sarkastičan komentar:
„Nadamo se da je Hrvatska zaista spremna za Šengen, pa od 15. avgusta više neće biti migranata“.
Hrvatski „Večernji list“ je tumačenje reči Ursule fon der Lejen nazvao slučajnim ili namernim pogrešnim citiranjem.
Na ove reči, „Večernji“ odgovara da bi se „o optužbama (o hapšenju ribara u Piranskom zalivu) dalo raspravljati“, ali naglašava da je „slovenački državni vrh varao u arbitraži“, prenosi „Blic“.
„Slovenija je deo Šengena, ali kako čuva granicu kad joj — i uz žilet žicu — Austrijanci vraćaju migrante i ne ukidaju granične kontrole? Slovenska diplomatija i uticaj u EK nije onoliko velik kao pre nekoliko godina, ali ga ima“, navodi „Večernji list“.
Hrvatski portal zaključuje da „Slovenija lobira da EK ne da zeleno svetlo za ulazak Hrvatske u zonu Šengena“, ali naglašava da „retorika Hrvatske prema Sloveniji, kako politička tako i u mejnstrim medijima, nikad nije bila na nivou vređanja“.