Japanskom ambasadoru u Moskvi uručena protestna nota

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije uručilo je japanskom ambasadoru u Moskvi Tojohisi Kozukiju protestnu notu u kojoj je izražen odlučan protest nakon što su japanski učesnici u bezviznoj razmeni sa Kurilskim ostrvima izvršili povrede zakona.
Sputnik

„Japanski ambasador u Rusiji Kozuki pozvan je 6. avgusta u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Zamenik ministra spoljnih poslova Igor Morgulov skrenuo je pažnju ambasadora na neprihvatljivost ’protesta‘ Tokija u vezi sa akcijama Rusije na svojoj suverenoj teritoriji, što prema zakonskim osnovima nakon Drugog svetskog rata predstavljaju Kurilska ostrva. Ruska strana je akcentovala da se komentar zvaničnog Tokija zbog posete predstavnika ruskog rukovodstva ovom regionu Sahalinske oblasti, kao i zbog održavanja različitih događaja, uključujući i društveno-ekonomske i odbrambene, graniči sa pokušajem mešanja u unutrašnje poslove Rusije“, naglasilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Japan ljut zbog vojnih vežbi Rusije na Kurilima

Istovremeno je Kozukiju uručena nota u kojoj se izražava „odlučan protest zbog kršenja zakona na južnim Kurilima, koji su počinili japanski učesnici u bezviznoj razmeni sa ostrvima. Japanskoj strani ukazano je na potrebu savesnog pristupa u formiranju bezviznih grupa“.

U saopštenju Ministarstva takođe se ističe da je japanski ambasador „obećao da će o tome obavestiti Tokio“.

Kurilsko pitanje

Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na ova ostrva. Kasniji pregovori nisu ni sa čim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.

Stav Moskve zasniva se na tome da su južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.

U novembru 2018. godine je u Singapuru održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvanični stav bio zahtev da se prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomai i da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.

Komentar