Kad Britanac kaže da u Srebrenici nije bilo genocida (video)

Srbija će, ukoliko hoće da uđe u zapadni klub i postane nova članica EU, morati da prizna da je u Srebrenici počinjen genocid, a za Srbe je teško da prihvate „nešto što je gruba laž“, veruje Džordž Semjueli, ekspert za Balkan sa londonskog Instituta za globalnu politiku.
Sputnik

Iako je Britanija svojevremeno pokušala da kroz Savet bezbednosti UN progura rezoluciju s osudom Srbije za genocid nad Bošnjacima, ovaj Britanac mađarskog porekla u intervjuu za Sputnjik tvrdi da nema dokaza da su Srbi planirali da likvidiraju bosanske muslimane i unište jednu naciju, kako je definisano međunarodnom Konvencijom o genocidu. Međutim, napominje da je teško reći šta je istina o događajima u Srebrenici iz jula 1995. jer je, kaže, mnogo ljudi uložilo svoje interese u to da se ta istina nikada ne utvrdi.

„U zapadnoj i NATO ideologiji toliko je ukorenjen stav da su Srbi izvršili strašan zločin u Srebrenici i da to na neki način opravdava zapadnu vojnu intervenciju — i u Bosni kada su je bombardovali 1995 i onu kasniju kada su 1999. zbog Kosova bombardovali Jugoslaviju — da je za NATO veoma teško da tu priču ikad pusti tek tako“, objašnjava Semjueli, koji je doktorirao na londonskom Metropoliten univerzitetu.

Kao oštar kritičar zapadne politike u regionu, a posebno Haškog tribunala, ovaj ekspert ističe da taj sud u suštini nije učinio ništa da napravi pomak u forenzičkoj istrazi događaja u Srebrenici, sve u nastojanju da očuva narativ o „Srbima kao užasnim ljudima“.

Sagovornik Sputnjika, inače čest gost na televiziji RT, poreklom je iz ugledne porodice mađarskih Jevreja i revolucionara, a njegova sestra Helen je igrala istaknutu ulogu u osnivanju britanske Stranke za nezavisnost.

Semjueli se zainteresovao za Balkan devedesetih godina, kako je svojevremeno objasnio, podstaknut jednoglasnošću zapadnih medija o nastanku i toku krize u Jugoslaviji.

„Stidim se da kažem da do raspada Jugoslavije nisam mnogo znao o toj zemlji. Međutim, osetio sam da nešto nije u redu, kako se krivica može pripisati isključivo jednoj strani — Srbima“, rekao je jednom prilikom, da bi kasnije svoja promišljanja i pogled na ratove u regionu pretočio u knjigu „Bombama za mir: Humanitarni rat NATO-a protiv Jugoslavije“.

Na pitanje smatra li da će komisija za Srebrenicu, koju je prošle godine formirala Republika Srpska, dati doprinos utvrđivanju istorijskih činjenica, Semjueli kaže da bi „voleo da veruje da hoće, ali sluti da neće“.

„Treba videti ko finansira te komisije. Ako sredstva dolaze iz Evropske unije, oni znaju kakvu priču hoće da čuju i neće finansirati ništa što bi dovelo u pitanje tezu o genocidu. A čak da je finansira i srpska vlada, ona je opet pod pritiskom. Zato sam prilični pesimista, osim ako se pronađe potpuno nezavisan izvor finansiranja koji neće biti ni iz EU, niti iz NATO-a ili SAD ili od nekog ko zavisi od njih. To bi svakako bilo interesantno, ali niko to ne bi prihvatio. Zamislimo da Rusija finansira komisiju za Srebrenicu. Možda bi to bilo dobro istraživanje, ali niko ne bi prihvatio njene rezultate“, kaže naš sagovornik.

Opstanak BiH

Na pitanje mogu li neslaganja u BiH dovesti do njenog raspada, Semjueli ocenjuje da će ta država opstati iz dva razloga — jer postoji konsenzus o tome i zapadnih sila, i Rusije — a Republici Srpskoj je, da bi se otcepila, potrebna podrška Rusije — ali pre svega zbog straha od novog rata koji čuva BiH.

Ipak, dodaje, ako bi neko želeo da „promeni jednačinu“ insistiranjem na članstvu BiH u NATO ili nekom vrstom veće centralizacije, to bi moglo da „izazove raspad koji bi Rusi možda podržali“.

Komentar