.jpg){kind=link}
Ovo baš i nije automobil
Strogo gledano, „Model A“ se samo tehnički smatrao automobilom. Inače je više podsećao na diližansu, samo bez konja koji je vuku. Ford nije puno razmišljao o dizajnu. Pre više od jednog veka baš i nisu previše marili za linije i gracioznost. Glavno je bilo to da će prvi serijski proizvedeni automobil moći, pored vozača, da poveze još dva putnika i da brzo ide.
„Model A“ iz 1903. godine više je ličio na kočiju, samo sa motorom. Napred su Fordovi dizajneri postavili fenjere, prostrano sedište i volan koji je bio na sredini.
Već 1904. godine, posle nekoliko meseci rada na „Modelu A“, Ford je razumeo svu gomilu grešaka koje je napravio i naredio hitnu modernizaciju prvog automobila. I tako je svetlost dana ugledao „Ford Model C“ – prvo vozilo koje je izgledom podsećalo na današnji automobil. Dobio je sklopivi kroj koji je omogućavao da se automobil pretvori u kabriolet.
„Model C“ je dobio i redizajnirani motor. Za razliku od Flat 2 motora, karakterističnog za „Model A“, novi pogon je razvijao čak 10 konjskih snaga umesto prvobitnih 8.
„Tin Lizi“
Ford je 1908. godine razvio i pustio u proizvodnju „Ford Model T“ – prvi masovno proizvedeni automobil koji su sebi mogli priuštiti ne samo bogataši, već i ljudi sa primanjima nešto iznad proseka. Novi automobil je koštao oko 850 dolara, što je bilo značajno manje u vreme kada je za automobil trebalo izdvojiti više od hiljadu zelenih novčanica. „Model T“ je prvi pravi masovno proizvođeni automobil koji je pravljen u milionskim serijama.
Ovaj Fordov model dobio je i sopstveni motor i menjač koji su razvijeni od nule. „Model T“ je bio opremljen moćnim motorom zapremine tri litra i menjačem koji će postati planetarno poznat po veoma laganom prebacivanju iz brzine u brzinu.
Pionir u proizvodnji
Modeli A i C, na Fordovu žalost, nisu postali masovni serijski. Za ozbiljan proizvodni tempo postojećih i budućih automobila bila je potrebna velika fabrika i hiljade zaposlenih. Takvo proizvodno postrojenje pojavilo se 1910. godine.
A onda se 1913. godine desila još jedna revolucija – pojavila se prva montažna traka, a prvi proizvodi koji su sa nje izašli bili su agregati, motori i elektrika za Fordove automobile.
Prvi ristajling
Ubrzo su se pojavili i konkurenti, pa je prodaja kompanije počela naglo da pada. Kako bi zadržao kupce, Ford je naredio razvoj restilizovane verzije svog prvenca – „Modela A“. Razvoj je završen 1927. godine, a iste godine su zabeležene i prve prodaje. „Model A“ je bio veoma savremen, sa moćnim motorom i snažnim agregatima. Automobil se proizvodio u nekoliko verzija od 1927. do 1931. godine i za to vreme postao je jedan od najprodavanijih u SAD.
Kadrovi su rešenje za sve
Mnogo pre čuvene Staljinove krilatice da „kadrovi rešavaju sve“, Ford je u svoje fabrike počeo da „dovlači“ najbolje radnike.
„Usisavanje“ najboljih stručnjaka u tehnici i organizaciji posla Ford nije uspeo samo visokim platama i satnicom od pet dolara, već i veoma pristojnim uslovima rada. Svi zaposleni su, pored plate, imali pravo i na procente od prodaje. Ovo je Fordu omogućilo da „pokupi“ najbolje kadrove, pa čak i da ih „ukrade“ od konkurenata.
Novac ne smrdi
Pred sam početak Drugog svetskog rata, Henri Ford je aktivno kupovao i gradio fabrike za proizvodnju mašina i tehnike u Evropi. Šta je tu zanimljivo? Većina njih se nalazila na teritorijama koje su okupirali nacisti, a proizvodne trake, naravno, nikada nisu stajale. Naprotiv, od 1940. godine u francuskom Poasiju je počela proizvodnja motora za avione, malih lakih, ali i teških teretnih automobila koje je kupovao, gle čuda — Vermaht.
Pogoni u Poasiju su, kao što je već rečeno, proizvodili i avionske motore, a za njih je vezana jedna zanimljivost. Ford je odbio da iste te motore proizvodi za Veliku Britaniju, koja je već zvanično ušla u rat sa nacističkom Nemačkom.
Zahvalnost nacista
Na njegov 75. rođendan, 30. jula 1938. godine, Henri Ford je dobio orden Zasluga nemačkog orla – poznat poznavaocima Drugog svetskog rata i nacističke organizacije i kao Gvozdeni krst.
Ovog visokog priznanja Henri Ford se nikada nije odrekao. Gvozdeni krst je, inače, smatran najvišim odlikovanjem Trećeg rajha koje je ikada uručeno nekom stranom građaninu.
Namenska industrija
Kada se pomene kompanija „Ford“, svima na pamet prvo padnu automobili. Međutim...
Činjenica je da su mnogi projekti kompanije prerasli u veoma kvalitetne proizvode onoga što bismo danas nazvali namenskom i vojnom industrijom. Na primer, tenkovi M4, ali i mnoga druga oklopna vozila za američku armiju su sklapani u Fordovim pogonima i fabrikama. Čak i po završetku Drugog svetskog rata, Ford nije odustajao od vojnih porudžbina.
Jedan od delova kompanije proizvodio je poznate raketne bacače „Čajna lejk“. Danas se u Fordovim pogonima prave i protivtenkovski kompleksi FGM-172 „Predator“, a inženjeri ove fabrike razvili su i protivvazdušni raketni kompleks sa laserskim navođenjem „Stinger“.