Odgovor NATO-a se nije dugo čekao. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg odbacio je predlog uz obrazloženje da bi takav dogovor bio nepouzdan.
Istovremeno, Stoltenberg je istakao da u Evropi nema novih raketa SAD ili NATO-a i optužio je Rusiju za nepoštovanje Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa.
Ruski eksperti ocenjuju da je uvođenje moratorijuma najbolje rešenje u trenutnoj situaciji, ali sumnjaju da će Amerika i članice NATO-a na to pristati.
„Mislim da će ovaj predlog i Amerika ignorisati. U svakom slučaju, niko sa nama neće praviti nikakve dogovore, ni usmene, ni pismene. To je iluzija da će neko potpisati te dokumente. Drugo, mislim da nikakvog raspoređivanja raketa, ni srednjeg, ni kratkog dometa, ni u Zapadnoj, ni u Istočnoj Evropi, neće biti. Za tim nema potrebe. Epoha uzajamnih pretnji uništenjem završila se još 1991. godine. Iako su odnosi između SAD i RF pali na najniži nivo, nema razloga za razmenu raketnih udara, nema neslaganja koja bi mogli da dovedu do upotrebe vojne sile“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Mihail Hodarjonok.
Ekspert ocenjuje da je „komešanje“ oko raketa srednjeg i kratkog dometa neopravdano i da mu se neosnovano pridaje veliki značaj, s obzirom da takve rakete zauzimaju relativno mali deo u arsenalima obeju zemalja, a da njihova upotreba ili nekorišćenje, kako kaže, nikako ne bi uticali na globalnu situaciju.
„Budući da Amerikanci ni na koji način ne žele da prave dogovore u oblasti naoružanja, a posebno sa Rusijom, ove rakete će im koristiti u sukobu sa sasvim drugim protivnikom — Kinom. A što se tiče odnosa sa nama, čini mi se da je ta stranica okrenuta“, dodao je ruski ekspert.
Neodgovorni Vašington
Međutim, ruski političari navode da raskid dogovora o raketama srednjeg i kratkog dometa, koji se dogodio na inicijativu SAD, još jednom potvrđuje neodgovornu politiku Vašingtona, a to može dovesti do eskalacije tenzija, do uništenja evropskog sistema bezbednosti i može biti jedan od razloga za nepotpisivanje Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja START-3.
Nešto ranije se po pitanju tog dokumenta oglasio generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je pozvao Rusiju i SAD da produže Sporazum, dodavši da obe zemlje treba da izbegavaju situacije koje vode ka destabilizaciji, kao i da treba hitno da se dogovore o novom jedinstvenom putu međunarodne kontrole naoružanja.
Govoreći o tome da li Rusija razmatra mogućnost simetričnog odgovora i raspoređivanja sličnih raketa bliže SAD, u slučaju da Amerikanci postave nuklearne rakete kopnenog baziranja u Evropi koje su zabranjene Sporazumom, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nije isključio tu mogućnost.
Vojni ekspert, general u penziji Leonid Ivašov rekao je ruskim medijima da bi u slučaju da SAD razmeste nove rakete u Evropi posle izlaska iz Sporazuma o raketama, Rusija mogla da rasporedi rakete u Latinskoj Americi: na Kubi, u Venecueli i drugim, kako je naveo, prijateljskim državama koje žele da budu nezavisne od SAD.
Prema njegovim rečima, postavljanje ruskih raketa i oružja srednjeg dometa izazivaće izvestan politički i ekonomski pritisak Sjedinjenih Država na ove zemlje, ali Rusija će čuvati leđa tim zemaljama. To će dovesti do želje američke elite da započne pregovore sa celim svetom, uključujući i Rusiju. Kako je istakao general, iskustvo iz 1962. godine — Karipska kriza je pokazala da kada Sjedinjene Države postanu ranjive, onda sklapaju dogovore.
Prekretnica u Hladnom ratu
Sporazum o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa koji su 1987. godine potpisali poslednji lider SSSR-a i američki predsednik, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, predstavljao je prekretnicu u Hladnom ratu. Njime su se Moskva i Vašington obavezali da zaustave trku u naoružanju, da unište balističke projektile dometa od 500 do pet i po hiljada kilometara, kao i da zabrane postavljanje lansirnih rampi.
Međutim, posle više od tri decenije Sporazum je i zvanično stopiran.
Zamerke SAD grade se na tvrdnjama da je domet leta ruske rakete 9M729 veći od dozvoljenih 500 kilometara, ali američka strana nije iznela nikakve dokaze da Moskva krši dogovor. Ta raketa, ističu u ruskoj prestonici, ima domet 480 kilometara, što je u skladu sa Sporazumom, pa samim tim raketa neće biti uništena.
S druge strane, Moskva navodi da SAD još od 1999. godine krše dogovor o raketama, testirajući udarne bespilotne letelice koje su po svojim karakteristikama definisane kao krstareće rakete kopnenog baziranja, instalirajući u Evropi univerzalni lanser Mk-41, koji može da lansira krstareće rakete „tomahavk“ i sl.
To govori o tome da je američka administracija odlučila da se povuče iz Sporazuma o raketama godinama pre nego što su u javnosti pokrenute nepotvrđene optužbe da Rusija krši dogovor.