Profesor Milinović u oproštajnoj emisiji Miroslava Lazanskog o kosmičkom programu Francuske (video)

U poslednjoj emisiji „Na nišanu Lazanskog“ urednik i voditelj emisije Miroslav Lazanski ugostio je stručnjaka za raketnu tehniku i profesora na beogradskom Mašinskom fakultetu Momčila Milinovića.
Sputnik

Tema emisije bila je francuski kosmički program. Naime, Francuska je nedavno osnovala kosmičku komandu, a Milinović kaže da je to znak da se francuska tehnologija nalazi u samom svetskom vrhu.

Kako je počelo 

Posle propasti američkog kosmičkog programa „Apolo“, propao je i evropski kosmički program, počeo je priču Milinović. Evropski kosmički program obnovljen je 1973, kada je formirana grupa koja je trebalo da projektuje novu raketu „Arijana“. I u toj ekipi, kao i u ekipi „Apola“, bilo je Srba. U ekipi koja je radila na projektu „Arijana“, nalazio se profesor Nenad Hrisafović.

Profesor Milinović u oproštajnoj emisiji Miroslava Lazanskog o kosmičkom programu Francuske (video)

„Program ’Arijana‘ je generacijska priča — 40 godina, šesta generacija ’Arijane‘ treba da stupi krajem ove i početkom iduće godine na scenu. U programu ’Arijana‘ učestvovao je jedan od najvećih konstruktora, naš gospodin Hrisafović, naš kolega, konstruktor Aero-kosmotehnike, koji je ceo život proveo na ’Arijani‘“, kaže Milinović.

Arijana je vrh u tehnološkoj igri, dodaje sagovornik Miroslava Lazanskog.

„Sve ono što ’Apolo‘ nije smeo da reskira, nego je pravio onako kako je moralo, da bi sigurno leteo, ’Arijana‘ je probala da promeni. To je tako divna priča. ’Arijana 1‘, ’Arijana 2‘ i ’Arijana 3‘ su male rakete u odnosu na ’Apolo‘, koji je poletao sa tri miliona kila. ’Arijana‘ je, nije ni to malo, 200.000 tona, 250.000 tona, vrlo ’zaguljena‘ masa, koja je trebalo da izbacuje satelite. Francuska je odlučila da napravi kosmički transport i shvatila da je jedina u Evropi koja to može“, kaže Milinović. 

London nije stao uz Pariz 

Na Britaniju koja je, kako kaže profesor Milinović, stala uz Ameriku, Francuska nije mogla da računa i iza svog kosmičkog programa stala je sa svim svojim znanjem.
„Arijana 4“ već ima modularnu koncepciju lansiranja satelita — sa jednog korisnog tereta idu po dva satelita na različite orbite. Drugo, pokušala je da se sa dvostepenim raketama, kada korisni teret izađe u orbitu, lansira u različite orbite.

„Francuska je napravila zadatak koji je užasan. Ima da napravite jedinstveno vozilo koje ide na malu orbitu, srednju orbitu i geostacionarnu orbitu u jednom lansiranju! Da je meni neko zadao takav zadatak, rekao bih mu da je lud i počeo bih da mu objašnjavam da su brzine i visine različite. Ne, oni su radili iz generacije u generaciju na tome — da iz jednog lansiranja obezbede koju god hoće orbitu i da naprave modularne koncepcije motora“, objašnjava Milinović.

Francuski koncept je prvo konstruisao izviđačke, pa navigacione satelite.

Kosmička i vojna raketa 

Sa druge strane, zadatak francuskih naučnika bio je da „Arijana“ mora da bude upotrebljena i u vojne svrhe — sa jedne strane da prave kosmičku raketu (ogromne mase, ogromna pouzdanost), kao i vojnu koja je tri puta manja.

Francuski tim zbog težine zadatka neuspešno pokušava da imitira Nasine rakete, a potom su krenuli da prave podvarijante svake „Arijane“. Do danas je ispaljeno oko 500 „Arijana“, što za male, što za srednje, što za geo i leo orbite.

„Arijana“ je jedinstvena po tome što je prva lansirala buster motore koji paralelno idu na čvrsto i tečno gorivo. Američki „Spejs šatl“ išao je na bustere sa čvrstim gorivom, dok je francuska ideja bila da napravi buster tečni motor koji ne može da podigne raketu, pa da na to dodaju čvrsti koji su koristili za balističke rakete, koji bi pomogli dizanje rakete, dok bi busteri na tečno gorivo nastavili da potiskuju raketu, kada busteri na čvrsto gorivo otpadnu.

Francuski stručnjaci su na programu „Arijana“ probali sve koncepcije i danas imaju mogućnost da lansiraju rakete sa svim kombinacijama motora.

Komentar