Podsetimo, u avgustu 1995. godine hrvatska paravojska započela je operaciju „Oluju“, koja je trajala nekoliko dana i koja se završila ukidanjem nezavisne Republike Srpske Krajine. U operaciji je proterano više od 250.000 nenaoružanih civila: žena, dece i staraca. Za taj zločin protiv civilizacije i civila — niko nije odgovarao.
Predskazuje opasan scenario
Predsedavajući Međunarodnog saveta ruske dijaspore Vadim Kolesničenko kaže da taj predlog ne donosi nikakvo rešenje, naprotiv.
„Ukrajinska strana još nema jasnu i doslednu spoljnu politiku i zbog toga razni predstavnici ukrajinskih vlasti istupaju sa različitim izjavama. Ta izjava ponovo aludira na pitanje uvođenja mirovnih snaga ili predskazuje opciju koja se primenjivala prema Srbima“, ističe Kolesničenko.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost, nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru iste godine. Naš sagovornik dodaje da su takvi predlozi u stvari pokušaji ukrajinskih vlasti da podignu sebi rejting u zemlji.
„To ne donosi mir u Donbasu, nego predviđa isključivo zauzimanje teritorija i suzbijanje bilo kakvog neslaganja sa vladajućom ideologijom. Stoga, taj predlog protivreči Minskom sporazumu i veoma je nerealan. To su redovne poruke javnom mnjenju da se Ukrajina bori da povrati kontrolu nad čitavom teritorijom“, objašnjava Vadim Kolesničenko.
Umereni i ekstremni nacionalisti
Član Saveza za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije Bogdan Bespaljko smatra da deo ukrajinske elite, u koju verovatno spada i pomenuti ukrajinski diplomata, nesumnjivo želi da sprovede scenario sličan operaciji „Oluji“ iz 1995. godine, koja je rezultirala proterivanjem i uništavanjem Srba. Stotine hiljada ljudi završilo je u Bosni i Hercegovini bez sredstava za život, podseća naš sagovornik.
„Nažalost, u Ukrajini u proteklih trideset godina na vlast dolaze ili umereni ili ekstremni nacionalisti. Očigledno je da ukrajinski diplomata pripada drugoj kategoriji. A ekstremni nacionalisti sanjaju o vojnom rešenju za Donbas koje ne predviđa nikakav kompromis, a kamoli u vidu Minskih sporazuma. Očigledno je da je ovakvo raspoloženje karakteristično ne samo za njega, već i za druge ukrajinske političare. Ponekad su izraženi u umerenijem maniru, kao što to čini, na primer, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koji je ipak odbacivao mogućnost amnestije i drugih tačaka Minskih sporazuma.“
Suštinskih promena nema
Bespaljko ne očekuje naročite promene u politici nove ukrajinske vlasti:
„Jedino što će se ekstremni i maksimalno naglašeni rusofobični nacionalizam sa razvijenim zastavama biti zamenjen umerenijom rusofobijom, čemu doprinose, čini se, narodno i demokratski izabrani predsednik Zelenski i novi Parlament. Međutim, u suštini, ove dve političke snage u Ukrajini (ekstremni nacionalisti i mekši nacionalisti), u stvari će predstavljati istu struju. Samo će Porošenko biti ekstremna frakcija, a Zelenski — manje ekstremna. Generalno, Zelenski ima istu politiku prema Donbasu. Za sada se samo menjaju reči, ali ne i suština. Porošenko je govorio da će uništiti Donbas, Zelenski govori da mu je prioritet da okonča rat u Donbasu, a zapravo rat se nastavlja kao i do sada, a primirje se ne poštuje.“
Ipak, Bespaljako smatra da diplomata koji najavljuje ukrajinsku „Oluju“ i nije naročito značajan čovek.
„Neke ukrajinske diplomate sebi su dozvoljavale i oštrije izjave, čak su hvalile Treći rajh, na primer. Očigledno je da takvo raspoloženje postoji u ukrajinskoj eliti. I ta elita, nakon izbora i promene vlasti, uglavnom nije nigde otišla. Nažalost, Donbas za sada samo treba da se spremi na to da će se ovaj spori rat nastaviti“, zaključuje Bespaljko.