Radev, inače bivši oficir Ratnog vazduhoplovstva, izjavio je da žestoki sporovi u Parlamentu Bugarske svedoče o nedovoljnom odobravanju javnosti tog sporazuma.
Politička snaga jača od pravne
Kako ocenjuje Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, veto Rumena Radeva ima veliki politički značaj i predstavlja prvo krupno protivljenje predsednika Bugarske nekoj odluci Vlade. Sa druge strane, kako dodaje, veto ima i ograničenu pravnu snagu.
„Parlament Bugarske može ponovo da glasa o ovom pitanju i ukoliko donese odluku o kupovini američkih aviona bugarski predsednik na to više neće moći da stavi veto, već će sporazum biti potpisan i primenjen. Dakle, u političkom kontekstu ovo jeste važna stvar, ali sa pravno-formalnog stanovišta posmatrano mislim da će Bugarska na kraju ipak kupiti američke avione“, smatra Proroković.
Previranja zbog Amerike
Sagovornik Sputnjika ipak veruje da će gest bugarskog predsednika ostaviti velike posledice na političku scenu te zemlje i njenu dinamiku.
„Pretpostavljam da je prisutno veliko protivljenje bugarske javnosti, tim pre što se videlo protivljenje ne samo desničarskih partija, već i unutar bugarske Socijalističke partije kao druge najveće političke organizacije u toj zemlji. Zbog toga je i Radev preduzeo ovakav korak, jer on ne želi da ide protiv mišljenja javnog mnjenja, niti želi da ide protiv protesta koje opozicija svakodnevno iskazuje. Ovde dakle nije reč samo o tehničkim stvarima koje je on kao bivši pilot naveo kao nedostatke tog sporazuma, nego i o velikom političkom nezadovoljstvu, pa i nekim društvenim gibanjima koja u toj zemlji postoje“, napominje Proroković.
Na duge staze…
Iako se, dodaje Proroković, kratkoročno ništa epohalno neće desiti, dugoročno je ovo verovatno jedan od prvih koraka u oblikovanju i usmeravanju tog nezadovoljstva koje je u Bugarskoj prilično veliko, ne samo prema predsedniku Vlade Bojku Borisovu, nego čak i prema EU i NATO-u.
„Bugari nisu videli neke velike efekte od članstva u Evropskoj uniji, a od učlanjenja u NATO da i ne govorimo. Rezultati su stalni troškovi i nikakve garancije koje su obećavane početkom 2000. godine kada je trebalo aplicirati za članstvo u NATO“, kategoričan je Proroković.
Treba imati na umu, primećuje Proroković, da su članice NATO među najznačajnijim i najvećim kupcima američkog naoružanja, a Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetno važan svaki ugovor o kupovini.
„Od takvih poslova u velikoj meri zavisi sudbina američkog vojno-industrijskog kompleksa. Zato Amerikanci ne mogu jednostavno da pređu preko ovakvog poteza bugarskog predsednika. Bugarska je za njih važna članica, jer Amerikanci imaju četiri vojne baze na teritoriji te zemlje koje funkcionišu kao eksteritorijalne jedinice. Bugarska je važna i zbog kontrole crnomorskog akvatorija, ali i nekih narednih akcija protiv Rusije, pre svega orijentisanih ka Krimu, kao i zbog održavanja strateške komunikacije sa Gruzijom“, objašnjava Proroković.
Faktor Turske
Bugarska, dodaje, postaje sve zanimljivija Americi i zbog Redžepa Tajipa Erdogana, jer se Turska otrgla američkoj kontroli i ukoliko Trampova administracija bude želela da preduzme neke korake protiv Erdogana to će raditi pre svega sa teritorije prvih suseda Turske, što Bugarska svakako jeste.
Amerikanci, siguran je Proroković, na neki način moraju da sankcionišu Rumena Radeva zbog uloženog veta.
U ovom trenutku, kako kaže, deluje da će biti reči o preduzimanju nekih poteza političkog karaktera — verovatno će Vašington oštro protestovati, a američki zvaničnici i diplomate u Sofiji će izbegavati susrete sa njim.
„Dalji koraci zavise od toga kako će se cela ova novonastala kriza u Bugarskoj odvijati. Nije tajna da zapadne zemlje, pre svega SAD, nisu bile zadovoljne ni kada je Radev izabran za predsednika Bugarske, jer je označen kao čovek koji simpatiše Rusiju. Oni prema njemu ni do sada nisu imali blagonaklon stav, a tek nakon ovog veta koji je uložio treba očekivati da će se odnos Amerike prema Radevu dodatno pogoršati“, zaključuje Dušan Proroković.