Nakon prošlogodišnjih izbora, kada je koalicija okupljena oko Stranke nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika pobedila na izborima i osvojila većinu u oba doma Parlamentarne skupštine BiH, a sam Dodik postao predstavnik Srba u Predsedništvu BiH, princip, prema kome bi u ovom mandatu Savetom ministara trebalo da predsedava neko iz redova srpskog naroda, doveden je u pitanje.
Kandidat pobednika Zoran Tegeltija neprihvatljiv je za Stranku demokratske akcije Bakira Izetbegovića, jer bi se striktno držao politike entiteta iz kojeg dolazi — Republike Srpske, a ta politika kaže da je učlanjenje BiH u NATO za RS neprihvatljivo (Narodna skupština RS usvojila je Deklaraciju o vojnoj neutralnosti).
Kao osnovni uslov za formiranje Saveta ministara SDA i njen vođa Izetbegović navode prihvatanje MAP-a, puta u učlanjenje BiH u Severnoatlantsku alijansu.
Šarović kao džoker
U takvoj situaciji, kada ni posle skoro godinu dana nema ni naznaka o izboru novog Saveta ministara, Mirko Šarović daje izjavu da je spreman da bude novi predsedavajući Saveta ministara ukoliko bude formirana nova parlamentarna većina.
Međutim, Šarovićeve namere su, prema rečima političkog analitičara iz Banjaluke Anđelka Kozomare, sasvim drugačije. Svestan da ne može da postane predsedavajući Saveta ministara, jer mu to odnos snaga nakon izbora ne omogućava, njegov cilj je da „na svakom koraku zabada prst u oko Miloradu Dodiku i da ga svakom prilikom iritira“.
„On, naravno, na ovaj način neće vratiti ugled koji je izgubio SDS, ali postiže cilj da se u SNSD-u svi dignu na noge i da ga kritikuju, napadaju, vređaju, što ni za njih nije mnogo korisno“, objašnjava Kozomara.
Opstrukcija RS nije strana ovom njenom nekadašnjem predsedniku, podseća on. Kao ministar spoljne trgovine Šarović je sprečio dogovor Dodika i ruskog predsednika Vladimira Putina da se jedino BiH sovjetski klirinški dug isplati u gotovom novcu umesto u kompenzaciji. Šarović je opstruirao isplatu kredita za izgradnju puteva u Srpskoj, a takođe je banjalučkom aerodromu oduzeo dozvolu za izvoz mesa u Tursku i dao je tuzlanskom.
„Iza toga da dobije podršku onih sa kojima želi da pravi Savet ministara sigurno stoji obećanje da će prihvatiti MAP, da će prihvatiti NATO. On je to i izjavio između redova, da NATO nije neprijatelj, nego je garant bezbednosti BiH, kada bi se učlanila. Dakle, on vodi otvorenu antisrpsku politiku za ove četiri godine, koliko je bio u Savetu ministara“, ocenjuje Kozomara.
Izborna matematika
Međutim, ma koliku podršku Šarović da zadobije od svojih mogućih koalicionih partnera, izborna matematika mu ne ide u korist.
„Predlog za izbor predsedavajućeg Saveta ministara daje Predsedništvo. U Predsedništvu Dodik ima pravo veta ako bude preglasan od druga dva člana. Osim toga i ako bi Dodik dao saglasnost, Veće naroda, u kojem SNSD ima apsolutnu većinu koju niko ne može da ugrozi, ne bi potvrdilo taj izbor. To Mirko Šarović veoma dobro zna“, kaže naš sagovornik.
Potpuno nepotrebnim zatezanjem odnosa Šarović želi da unese razdor među stranke u RS i srpske poslanike u Parlamentu BiH, dodaje on.
Čist autogol
Šarovićeva samokandidatura za mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH za analitičara Cvijetina Milivojevića je autogol, jer na taj način Šarović ogoljuje pokušaj postizbornog inženjeringa u BiH.
Milivojević podseća na situaciju u kojoj je Predsedništvo BiH sačinjeno od dva bošnjačka i jednog srpskog člana, aludirajući na to da je predstavnik Hrvata u BiH Željko Komšić zapravo izabran bošnjačkim glasovima.
„Prema tome, u startu imamo jedan nakaradan izborni inženjering koji se dešavao od samog dana izbora. Sve se, naravno, dešavalo u dosluhu sa zapadnim delom međunarodne zajednice. Hrvati su pokušavali da izborni sistem usklade sa Ustavom, to im nije uspelo i dogodilo im se da čovek za koga je glasalo devedeset odsto Hrvata nije izabran“, podseća Milivojević.
Istisnuti SNSD I HDZ
Drugi aspekt problema, prema Milivojevićevim rečima, potiče nakon saopštavanja izbornih rezultata za Parlamentarnu skupštinu BiH. Dok je u RS vlast formirana lako, dotle se na nivou Federacije BiH i centralnih organa vlasti uporno, potezima Bakira Izetbegovića, prolongira formiranje vlasti.
„To je vrlo vešt pokušaj najjače stranke u Bošnjaka da onemogući da u centralnim organima vlasti i organima Federacije, koja je jedna vrsta zajednice Bošnjaka i Hrvata, budu legitimni predstavnici Srba i Hrvata“, konstatuje Milivojević.
Taj pokušaj na delu se vidi prilikom formiranja Saveta ministara:
„Savet ministara BiH, ovaj koji trenutno funkcioniše, u v.d. stanju je još malo pa godinu dana. Imamo vrlo čiste rezultate izbora u sva tri naroda — HDZ je ubedljivo pobedio među Hrvatima, SDA među Bošnjacima, a koalicija oko SNSD-a u RS. Prema tome, jasno je i šta su građani u BiH odlučili. Dakle, okosnicu vlasti moraju da čine predstavnici te tri stranke kao legitimni predstavnici tri naroda. SDA pokušava da onemogući, pre svega, na nivou BiH ulazak Dodikove stranke u vlast, što im je, recimo, pošlo za rukom pre četiri godine“, kaže Milivojević i podseća da su tada u Savet ministara ušle stranke koje su u RS činile opoziciju.
Čekaju se mentori sa Zapada
Zakonodavstvo u BiH dovoljno je neodređeno, pa v.d. stanje Saveta ministara može da traje i četiri godine, ali i ne mora, za šta je, prema Milivojevićevim rečima, potrebna dobra volja onih koji odlučuju o potezima SDA.
„Reč je o nekoliko mentora te stranke, od kojih veći deo dolazi sa Zapada takozvane međunarodne zajednice. Oni očigledno u ovom trenutku pokušavaju da učine nešto što je matematički nemoguće“, objašnjava Milivojević.
Koalicija okupljena oko SNSD-a kontroliše apsolutnu većinu među srpskim delegatima u tom telu, zbog čega je Šarovićeva kandidatura osuđena na neuspeh.
„Postoji još jedan dodatan problem za Šarovića. Ovaj put ni HDZ, koji se pojavljuje kao ozbiljan koalicioni partner SNSD-a, ne bi dozvolio formiranje takve vrste Saveta ministara. Pre četiri godine HDZ se nije mešao u taj izbor, kao treći partner je ćutao, ovaj put zato što su na svojoj koži osetili šta znači kada se prenebregne volja jednog konstitutivnog naroda, potpuno sam siguran, neće dozvoliti takvu vrstu postizbornog inženjeringa“, zaključuje Milivojević.
Hrvatska tri principa
Prema izjavama koje daju u javnosti, HDZ neće podržati Šarovićevu kandidaturu. Tako je Predrag Kožul, poslanik HDZ-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, izjavio da je Šarovićeva samokandidatura neozbiljna i neodgovorna, jer vlast mora da ima legitimitet.
Kožul je naveo tri principa za formiranje vlasti na centralnom nivou: prvo, da vlast formiraju jasni izborni pobednici sva tri konstitutivna naroda; drugi, da izvršna vlast mora da ima zakonodavnu većinu u oba doma Parlamenta BiH i treći, da vlast na nivou BiH mora da prati strukturu entitetskih nivoa zbog prohodnosti i harmonizacije svih bitnih odluka.