Prema pisanju „Euronjuza“, EK je navela da je poslala i zvanično pismo o uslovima u tranzitnim zonama, odnosno objektima koji se nalaze na granici sa Srbijom, u kojima tražioci azila moraju da ostanu i u kojima se njihovi zahtevi odbijaju, a koji se opisuju kao „pritvor pod direktivom EU o vraćanju“.
Proces protiv Mađarske počeo je u julu 2018. godine, kada je EK, nakon što je ta zemlja usvojila set zakona nazvan „Stop Soroš“, uputila Mađarskoj zvanično pismo, što je prvi korak u prekršajnom postupku, prenosi budimpeštanski „Biznis žurnal“.
U njemu je EK izrazila zabrinutost zbog zakonodavstva koje „kriminalizuje aktivnosti koje podržavaju zahteve za azil i boravak i dodatno ograničavaju pravo traženja azila“.
Drugi korak, EK je preduzela u januaru ove godine, kada je Mađarskoj poslala obrazloženo mišljenje, u kome je navedeno kako mađarsko zakonodavstvo krši Direktivu za pružanje azila i Direktivu za uslove prijema.
Tada je Mađarskoj dato dva meseca da odgovori na brigu EK, zbog čega je EK preduzela i treći korak, odnosno podnela tužbu Evropskom sudu pravde.