Prema njegovim rečima, nakon neuspešnih pokušaja da se napadom spolja isprovocira još jedna „obojena revolucija“, situacija u Venecueli prerasla je u „proces u Oslu“ (pregovori održani u glavnom gradu Norveške između delegacija administracije venecuelanskog predsednika i opozicije).
„S obzirom na pozitivne komentare predsednika Venecuele Nikolasa Madura i opozicije o tome kako teče pregovarački proces, nadam se da će moći da se postigne sporazum koji će svima odgovarati. To će prvenstveno biti u interesu venecuelanskog naroda“, rekao je ministar.
Lavrov je podsetio da Moskva „nikada nije prekidala dijalog o situaciji u Venecueli“.
„Mi aktivno razgovaramo sa svim predstavnicima venecuelanskog političkog pejzaža — vladom i opozicijom. Između ostalog, kod nas dolaze ljudi Huana Gvaida (opozicionog lidera koji se 23. januara proglasio za vršioca dužnosti predsednika). Objašnjavamo im da su neprihvatljivi pokušaji da se svoji unutrašnji problemi rešavaju provociranjem spoljnog mešanja, kao što sada vidimo stalne pretnje Sjedinjenih Američkih Država. Sve opcije su na stolu“, naglasio je Lavrov.
On je dodao da se situacija u Venecueli menja nabolje.
„U početku je bilo nekoliko inicijativa. Takozvana Međunarodna kontakt-grupa, koju je promovisala Evropska unija, bila je ujedinjena na osnovu ultimatuma: hitno održati predsedničke izbore i onda će sve biti u redu. ’Mehanizam Montevideo‘ — Bolivija, Meksiko, Urugvaj i Karipska zajednica zalagali su se da se vlada i opozicija uključe u dijalog i dogovore bez ikakvih preduslova.“
Prema rečima Lavrova, ovo je mnogo perspektivnija pozicija koja se više uklapa u norme međunarodnog prava.
Komentarišući mogući američki vojni scenario za rešavanje krize u Venecueli, šef ruske diplomatije je rekao da će se sve zemlje Latinske Amerike založiti protiv toga.
„Bili smo iznenađeni kada smo čuli izjavu američkih zvaničnika da je Monroova doktrina živa. Kada su Sjedinjene Američke Države iznosile agresivne stavove protiv Venecuele, činilo se da se to pitanje neće završiti na Venecueli i da će sledeće biti Kuba i Nikaragva. To je vrlo arogantan, drzak stav. U savremenom svetu retko se čuje tako nešto. Tvrdnja da je Monroova doktrina živa je činjenica. Čuli smo takve izjave od savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona“, rekao je Lavrov.
On je dodao da to neće doneti slavu američkoj spoljnoj politici.
Lavrov je naveo da mnoge zemlje Latinske Amerike ne žele nikakva vojna rešenja u Venecueli.
„Kada bi nuklearne sile odlučivale o svemu, Sjedinjene Američke Države bi odavno postigle svrgavanje legitimnog predsednika i legitimne vlade u ovoj zemlji. Situacija se pokazala mnogo složenijom. Mnoge zemlje u regionu ne žele nikakva vojna rešenja. Čak i one koje zahtevaju hitnu ostavku predsednika Venecuele Nikolasa Madura kategorički ne prihvataju ideju vojnog scenarija“, objasnio je Lavrov.
Situacija u Venecueli napeta je od januara, kada se lider opozicije Huan Gvaido nezakonito proglasio za privremenog predsednika. Vašington i njegovi saveznici podržali su Gvaida i pozvali predsednika Nikolasa Madura da se povuče. Sjedinjene Američke Države takođe su zaplenile venecuelansku naftnu imovinu vrednu milijarde dolara.
Maduro je, zauzvrat, optužio Sjedinjene Američke Države da pokušavaju da organizuju puč kako bi postavile Gvaida za svoju marionetu i preuzele prirodne resurse Venecuele. Rusija, Kina, Kuba, Bolivija, Turska i brojne druge zemlje pružile su podršku Maduru kao jedinom legitimnom predsedniku Venecuele.