Prema mišljenju stručnjaka, postoje barem tri bitna pokazatelja koji najavljuju ekonomsku depresiju:
1) kvalitet života ljudi se značajno smanjuje;
2) poremećaji i pogrešna izdvajanja kapitala;
3) preduzeća doživljavaju kritične trenutke u svom ekonomskom ciklusu.
Kejsi ističe da depresiju uzrokuje potrošnja koja je veća od realnih sredstava. Međutim, najgora kriza ima ne samo svoje ekonomske efekte, već i svoje uzroke.
„Dakle, šta je u stanju da dovede do poremećaja u načinu na koji tržište funkcioniše i do nerazumnih i neekonomičnih poteza ljudi?“
„Samo akcije vlade, to jest prinuda koja se sprovodi u obliku poreskih propisa i valutne inflacije“, piše Kejsi u svom članku.
Prema mišljenju stručnjaka, vlada podstiče ljude da kupuju ili prodaju robu koju nikada ne bi kupili, ili da ulažu u investicije koje nemaju smisla.
Kao rezultat toga, ovo pogrešno plasiranje kapitala smanjuje kvalitet života. Međutim, ozbiljna ekonomska kriza nastaje kada se ta izdvajanja akumuliraju do neodrživog stepena, a stvarnost počinje da gura kompanije u stečaj. To je razlog zašto dolazi do bankrota, propadanja, dugova i pojavljivanja nezaposlenosti.
„Smanjenje kamatne stope dovode do toga da ljudi manje štede i pozajmljuju više i to je ono što Amerikanci čine dugi niz godina“, naglašava on.
Čini se da je ovaj sled događaja dobar sve dok cene ne počnu da rastu, što je posledica povećanja obima uloženog novca u ekonomiju. To je vreme kada kompanije proglašavaju bankrot, berze i cene obveznica padaju.
Umesto da se dozvoli tržištu da se prilagodi, vlada obično nudi nove podsticaje, zapošljavanje novih radnika i investiranje uz pomoć pozajmljenog novca. Što više to radi, to se više podstiču negativni mehanizmi pomoću kojih ljudi troše robu i ulažu resurse. Kao rezultat, depresija se dodatno pogoršava.
„To je razlog zašto predviđam da će sledeća ’velika depresija‘ ući u knjige rekorda: ona će biti drugačija, trajnija i gora od krize nastale između 1929. i 1946. godine“, zaključio je on.