„Ja verujem Nuhodžiću, ali ne bih to proveravao. Ne bih proveravao da li je to tačno“, rekao nam je srpski akademik.
Na pitanje kako komentariše to što je tom izjavom ministar policije demantovao crnogorskog premijera Duška Markovića, Bećković je u svom maniru odgovorio:
„Možda je vreme da i ja nešto sebi zabranjujem, a ne da mi neko drugi dopušta, ili ne dopušta.“
Bezbednosna procena
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Mevludin Nuhodžić izjavio je da ne postoji, niti je postojala nikakva zabrana ulaska za Matiju Bećkovića, Aleksandra Rakovića, Čedomira Antića i Dejana Mirovića u Crnu Goru.
„Postojala je jedna negativna bezbednosna procena o jednom licu, ali više nije ni njemu zabranjen ulazak u Crnu Goru. U policiji ne postoji nikakav spisak nepoželjnih osoba“, rekao je Nuhodžić.
Početkom novembra prošle godine mediji su objavili da je pomenutim srpskim intelektualcima zabranjen ulazak u Crnu Goru zbog proslave 100 godina ujedinjenja Srbije i Crne Gore i godišnjice podgoričke Skupštine. Tu informaciju ranije je potvrdio i crnogorski premijer Duško Marković.
Vađenje fleka
Izjavu crnogorskog ministra policije istoričar dr Čedomir Antić razume na tri načina, „koji su kompatibilni i vrlo slični“.
„Prvo, razumem je kao laž. Drugo, razumem je kao vađenje političke fleke koju su vlastodršci oko Đukanovića i Markovića uvalili baš političkom predstavniku nacionalne manjine. I treće, razumem to kao znak velikog kukavičluka koji dolazi posle trenutnog političkog neuspeha i posle potpune propasti sezone“, kaže Antić za Sputnjik.
Dodaje da čak niko nije ni pozvao građane Srbije da ne idu na letovanje u Crnu Goru, jer u ovom trenutku 50 odsto građana ili su Srbi, ili su svesni svog srpskog porekla.
„Prema tome, potpuno je besmisleno jednu srpsku zemlju kažnjavati zbog jedne grupe kriminalaca koji je vode“, kaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Sila — utočište slabih
Ta zabrana je postojala i ne samo da su je videli ovlašćeni predstavnici i novinari, već se i profesor Dejan Mirović suočio sa njom, s obzirom da mu nisu dali da uđe na teritoriju Crne Gore i da su ga dugo držali na granici i vratili ga bez ikakvog razloga, podseća naš sagovornik.
„Još je Markes primetio da je sila utočište slabog i ta zabrana je bila znak da je došlo do potpunog moralnog trijumfa srpskog naroda u Crnoj Gori o stogodišnjici priključenja Crne Gore Srbiji 1918. godine. Ali, tokom 2018. pokazalo se da ljudi koji vladaju u Crnoj Gori vladaju silom, uz pomoć velikih sila, u dogovoru između inače suprotstavljenih velikih sila i oni tu istorijsku slučajnost i svoju ličnu pokvarenost koriste da bi obespravili čitav jedan narod“, smatra Antić.
Nažalost, ne postoji mnogo volje u Srbiji da se Srbima u Crnoj Gori pomogne, ali Srbi su ipak u tom potpuno lošem odnosu snaga velikih sila i u tom nasilju, koje se sprovodi nad njima od 1941. godine do danas, uspeli da se održe i čak da trijumfuju 2018. godine, smatra Antić.
Antić ističe da mu je žao što su on, Bećković, Raković i Mirović „kao potpuno obespravljeni bili deo tog trijumfa“ i što Srbija na to nije reagovala.
Slika EU — olinjale birokratske tvorevine
Prema Antićevim rečima, da je Srbija zabranila nekom građaninu Hrvatske ili nekom Albancu da uđe na njenu teritoriju — to bi postao problem Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
„Ovo naše obespravljivanje, pre svega najvećeg srpskog pesnika Matije Bećkovića, to je i slika EU, jedne olinjale birokratske tvorevine koja više ne predstavlja ništa osim mnogo novca i aspiracija. To je slika i SAD u kojima očigledno one velike ideje, koje su nekad Ameriku činile spasiocem Evrope, više ne važe“, kaže Antić.
Njegov stav ostaje — boriće se za ravnopravnost i slobodu srpskog naroda i siguran je da će biti u Podgorici kada „tiraninu Milu Đukanoviću dođe kraj“ i siguran je da će taj kraj doći ubrzo.
Ukoliko bude bilo političke potrebe, Antić kaže da će posetiti Crnu Goru i pre pada sa vlasti Đukanovićevog režima.
Prema njegovim rečima, na listi „zabranjenih“ srpskih intelektualaca našao se zbog svojih zasluga koje je Đukanovićev režim primetio, što mu predstavlja čast i taj deo svoje biografije često navodi kao „dokaz svoje vrline“.