Američka vojska je sprovela vojnu operaciju sa ciljem da se s vlasti svgrne general Manuel Antonio Norijega, koga je Vašington optužio za trgovinu narkoticima.
Saglasno aktu, Sjedinjenim Državama se savetuje da pruže fizičku i psihološku pomoć žrtvama, kao i da im obezbede materijalnu naknadu.
Prema podacima panamskih javnih organizacija, tokom intervencije je poginulo 5.000 ljudi. Osim toga, bilo je izveštaja o nestancima i sahranjivanju ljudi u masovnim grobnicama, kao i o materijalnoj šteti i prisilnom raseljavanju porodica.
Hilma Kamargo, advokat i predstavnik preživelih i rođaka ubijenih prilikom američke intervencije u Panami, kaže da je komisija objasnila da je Američka deklaracija o ljudskim pravima fundamentalni dokument.
„Prednosti koje imamo u ovom slučaju podrazumevaju ekstrateritorijalnu odgovornost SAD“, rekla je Kamargova.
Pre obraćanja međunarodnoj instanci, preživeli su dugi niz godina bezuspešno upućivali žalbe sudskim ogranima u svojoj zemlji.
„Panama je bila pod okupacijom, a sada, zahvaljujući obelodanjenim dokumentima, znamo da je zbog ’Operacije za slobodu‘ zemlja bila pod američkom okupacijom do 1994. godine. Nije postojao funkcionalan pravosudni sistem“, objašnjava ona.
„Front Salas“ je bio formiran kako bi ukazao na posledice američke intervencije.
„Radimo zajedno sa preživelima. Oni su prikupili malo dokaza, a sada se spremamo da ih objavimo u ’Front Salasu‘, koji je pod pokroviteljstvom Interameričke komisije za ljudska prava“, kaže Kamargova.
„Jedan od najpodmuklijih planova intervencije bilo je raseljavanje žrtava. U dva dela zemlje postoji 16 raseljenih zajednica. Međutim, čini se da tu nema žrtava, jer rođaci nestalih nemaju kontakte za podnošenje optužbi. Komisija, koja je formirana za vreme vlade Huana Karlosa Varele (koji napušta dužnost predsednika ove godine), nije imala uspeha“, zaključila je Kamargova.