Štura vest koja je obišla i verovatno iznenadila svet — da je Severna Koreja promenila Ustav i da njen vođa Kim Džong Un nije više samo vrhovni komandant vojnih snaga, nego i „vrhovni predstavnik sveg korejskog naroda“ — na prvi pogled je više sakrila, nego što je otkrila. Pozivajući se na posmatrače, Rojters je naveo da postoji mogućnost da je cilj novog ustava priprema za mirovni sporazum sa SAD.
Vest na „Nenari“
Zašto bi promene u Ustavu utrle put mirovnom sporazumu do koga nije došlo još od završetka rata na Korejskom poluostrvu 1953. godine? Šta znači odrednica da je Kim vrhovni predstavnik svih Korejaca? Odgovarajući na ova pitanja Sputnjika, odličan poznavalac situacije na Korejskom poluostrvu Borislav Korkodelović prvo je objasnio zašto je malo informacija o novinama u Severnoj Koreji.
„Juče je ta vest objavljena na jednoj propagandnoj platformi koja se zove ’Nenara‘ i koja je uglavnom namenjena strancima, tako da u samoj Severnoj Koreji to nije mnogo publikovano. Smatra se da je to zbog toga što su ove promene nastupile na zasedanju Vrhovne nacionalne skupštine krajem aprila, a ona je usledila relativno brzo nakon neuspešnog samita američkog predsednika Donalda Trampa i Kim Džong Una u februaru u Hanoju, što je dosta nepovoljno odjeknulo u Severnoj Koreji“, napominje ovaj spoljnopolitički komentator.
Vrhovni predstavnik
Korkodelović je ukazao na to da je prema starom ustavu predsednik Vrhovne narodne skupštine bio i šef države.
„Sada funkciju šefa države, kako se to u Ustavu navodi, obavlja vrhovni predstavnik Kim Džong Un. Interesantno je da on uopšte nije učestvovao na parlamentarnim izborima koji su održani pre zasedanja Skupštine u aprilu, tako da je ovo način da on bude uveden i u parlament i u funkciju šefa države“, skreće pažnju Korkodelović.
On dodaje da novi ustav ima 171 član i da sadrži još niz drugih značajnih promena koje zahtevaju duže vreme za analizu, tako da se njima, deo po deo, bave, pre svega, južnokorejski komentatori.
Na pitanje da li su mediji u Južnoj Koreji komentarisali navode da je Kim „vrhovni predstavnik sveg korejskog naroda“, sagovornik Sputnjika ukazuje na to da tamošnji sajtovi koje je on čitao uopšte ne pominju tu kategoriju. On, međutim, dodaje da pojedine azijske novinske agencije jasno citiraju da se radi o predstavniku korejskog naroda, što implicira da se radi o narodu i u Južnoj i u Severnoj Koreji jer je reč o jednoj, nedeljivoj i veoma homogenoj naciji. One, međutim, upućuju i na to da se u istoj rečenici u Ustavu dodaje i da je on šef države i vrhovni komandant, što relativizuje prethodnu konstataciju jer je logično da on to ne može da bude u Južnoj Koreji.
Igra reči van realnosti
„Ukoliko bi to bilo tako i impliciralo da Kim sebe podrazumeva vrhovnim vođom ukupne korejske nacije od 75 miliona ljudi, to bi izazvalo velike zabune u međunarodnoj zajednici i sigurno je da bi to bilo potpuno neprihvatljivo za njen najveći deo, pa i za zemlje koje najviše podržavaju Severnu Koreju. Ja mislim da je to neka igra rečima koja definitivno nema veze sa političkom realnošću na poluostrvu. Možda je to još jedna od manifestacija nekog propagandističkog nastupa“, mišljenja je naš sagovornik.
Na pitanje zašto je promena Ustava shvaćena kao put za potpisivanje mirovnog sporazuma, on odgovara konstatacijom da od aprila meseca severnokorejski mediji Kima ne pominju kao vrhovnog vođu, nego kao vrhovnog predstavnika, što znači da je on najovlašćeniji da predstavlja Severnu Koreju u međunarodnim odnosima.
„On će biti ovlašćen da se sreće sa najvišim stranim državnicima, što je i radio u prethodne dve-tri godine, i on će imati pravo da potpisuje međunarodna dokumenta. Uopšte, sve ovo govori o jednom legalističkom pristupu i pokazuje da Severna Koreja, kao i preostale komunističke države, vodi računa o tom aspektu, pa su i kritike u medijima na Zapadu kako u tim zemljama vlada odsustvo zakona ponekad preterane. Ovo govori da, makar što se tiče slova papira, Kim Džong Un nastoji da sve podvede pod principe legaliteta“, ističe Korkodelović.
Mirovni sporazumi
Kim će sada biti u prilici da eventualno potpiše taj mirovni sporazum sa SAD i najverovatnije Južnom Korejom, eventualno i NR Kinom, i to je ono čemu, kako kaže, Pjongjang veoma teži.
Tim mirovnim sporazumom konačno bi bilo ukinuto stanje primirja koje na Korejskom poluostrvu vlada od 1953. godine, po okončanju rata koji je trajao tri godine.
„Sada se otvara put da sve što se tiče legaliteta bude čisto, da Kim učestvuje u toj ceremoniji, za koju se još ne zna kakva bi bila jer Amerikanci još nisu definitivno odlučili da li da idu na jedan sveobuhvatan mirovni sporazum ili na ograničen, koji bi vezali za severnokorejski proces denuklearizacije. Ukoliko bi on bio fazan, onda bi i taj mirovni sporazum bio fazan. U svakom slučaju, otvara se put da Kim Džong Un bude potpisnik tog mirovnog sporazuma“, smatra Korkodelović.
Na konstataciju da bi Kim time ušao u istoriju, sagovornik Sputnjika dodaje:
„Ne samo on, nego bi i predsednik Tramp ušao u istoriju, i njih dvojica bi bili kandidovani za Nobelovu nagradu za mir“.