Kurska bitka najveća je tenkovska bitka u ljudskoj istoriji i poslednja nemačka ofanziva na Istočnom frontu.
Tokom bitke, Crvena armija angažovala je 5.700 tenkova, dok je Vermaht angažovao 2.700 tenkova. Ishod bitke bio je takav da je nacistička ofanziva zaustavljena, a Crvena armija je preuzela inicijativu, koju je držala do kraja rata. Bitka je vođena između 5. jula i 23. avgusta 1943.
Kelerhof smatra da pobede Crvene armije kod Prohorovke nije ni bilo, a da se tu nije ni odigrala velika tenkovska bitka.
Epski sudar
Radi se o budalaštini, komentariše Kelerhofove navode istoričar Predrag Marković. Priča da je Kurska bitka beznačajna potpuno je besmislena, kaže on, ako se uzmu u obzir posledice te bitke.
„U tom epskom sudaru čelika, na vrelom stepskom suncu, odigrana je jedna od najpaklenijih borbi ljudske istorije. Zamislite na šta liči borba u hiljadama tenkova, gde se jedva čuje radio-komunikacija, gde se od prašine ne vidi ništa… To je jedna od najstrašnijih bitaka ljudske istorije, ne samo Drugog svetskog rata. Posledice te bitke su znak definitivne sovjetske pobede, jer to je poslednja ofanziva Nemaca na Istočnom frontu i nije slučajno da je u Moskvi proslavljen taj rezultat, jer je konačno slomljena ofanzivna snaga nemačke vojske. A to, koliko je tenkova uništeno u Prohorovki i drugim delovima oko Kurska potpuno je beznačajan podatak“, kaže Marković.
Važna simbolika
Za istoričara Čedomira Antića, Kelerhofov tekst je prenaduvana vest – nemački novinar izneo je, po svemu sudeći, netačne podatke. Antić, kako kaže, ne vidi smisao u Kelerhofovom tekstu.
„Ne podižemo mi spomenike bitkama samo zato što je neko tu pobedio. Kada gledamo Bitku kod Kurska u celini, nesumnjivo je da je Crvena armija pobedila. Bitkama se podižu spomenici zato što su velike, važne, zato što su gubici bili veliki, zato što su simbolički bile bitne. Mnogim velikim bitkama nikada nije podignut spomenik zato što nisu postale simbol u svesti ljudi koji su došli u poziciju da obeležavaju vreme u kome su se bitke dogodile. Tako da mislim da je tekst urednički promašaj“, kaže Antić.
U meri u kojoj je prenet u srpskim medijima, tekst ne predstavlja ni uvredu žrtava niti pobede nad fašizmom, ali takvom članku nije mesto u prestižnim listovima kakav je „Velt“, zaključuje Antić.
Krivični postupak
Kelerhof je tekst objavljen u „Veltu“ zasnovao na materijalima nemačkog vojnog istoričara, pukovnika Bundesvera u penziji Karla Hajnca Frizera, i britanskog istraživača Bena Vitlija. Prema njihovim podacima, u bici je učestvovalo skoro 700 sovjetskih tenkova i blizu 200 tenkova fašističke Nemačke. Novinar piše da je Crvena armija izgubila 235 borbenih vozila, a Nemci svega pet.
Prema rečima zamenika predsednika komiteta Državne dume za odbranu Aleksandra Šerina, radi se o opasnom putu kojim ide nemačko društvo:
„Ako se ne pokrene krivični postupak protiv tog novinara, to će predstavljati znak da političko rukovodstvo Nemačke i novinarska javnost prećutno odobravaju stavove tog nitkova“, rekao je poslanik Sputnjiku.
Za poslanika Bundestaga Valdemara Herta, tema neće imati nekog većeg odjeka.
„Pisanje ’Velta‘ je čista dezinformacija sa nejasnim ciljem“, rekao je on za televiziju „360“.
Puno laži
Nemački istoričar i autor knjige „Kursk 1943. Najveća pobeda u Drugom svetskom ratu“ Roman Topel primetio je dosta netačnih podataka u navedenom članku.
Prema njegovim rečima, dvanaestog jula 1943. godine se zaista odigrala velika tenkovska bitka kod Prohorovke.
„Bitka nije bila tako velikih razmera kako je opisana u sovjetskoj literaturi“, ali je u njoj učestvovalo „589 sovjetskih tenkova protiv 218 nemačkih tenkova. Ukupno ih je bilo 807“, izjavio je Topel.
Bez obzira na to što je napad za Nemce bio potpuno neočekivan, bitka je završena „teškim porazom Crvene armije“, smatra nemački istoričar, ali ona „nije promenila tok i rezultat Kurske bitke, jer je nemačka ofanziva tada već bila zaustavljena“.
Govoreći o gubicima kod Prohorovke, nemački istoričar je izjavio da je nakon višegodišnjih istraživanja došao do zaključka da su, prema sovjetskim izvorima, ukupni gubici na sovjetskoj strani iznosili 196 tenkova, a da je broj koji je naveo Kelerhof (235 tenkova) suviše visok i zasniva se na podacima koji su kasnije promenjeni.