Kako privoleti Ukrajinu da poštuje Minske sporazume

Može li sa novim predsednikom Ukrajine nešto da se promeni, pa da Ukrajina počne da ispunjava obaveze iz Minskog sporazuma? To je pitanje koje se postavlja od kada je Vladimir Zelenski preuzeo kormilo i stao na čelo zemlje.
Sputnik

Iz Kijeva često stižu kontradiktorne izjave u vezi sa ovim pitanjem. Nedavno je Zelenski i sam rekao da su on i njegov tim spremni da „po tačkama“ ispunjavaju Minske sporazume, kojima je predviđeno primirje i napravljen plan za trajno rešenje krize u Ukrajini.

Zelenski se ogradio da ni on, ni njegov tim nisu potpisivali taj dokument, ali da je spreman da ga realizuje, kako bi u njegovoj zemlji zavladao mir.

Moskva podseća da je suština Minskih sporazuma direktan dijalog Kijeva sa Donjeckom i Luganskom.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je takođe podsetio da je mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine pre pet godina izazvalo državni udar u ovoj zemlji. Kao rezultat državnog prevrata, nacionalni radikali su došli na vlast u Kijevu, a na prostoru OEBS-a izbio je još jedan sukob — u Donbasu. Svih pet godina, sukob se nije mogao rešiti, zbog činjenice da je režim bivšeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka kategorički sabotirao implementaciju sporazuma iz Minska.

Lavrov je poželeo aktuelnom predsedniku Ukrajine i novoj Vladi, koja će biti formirana posle parlamentarnih izbora (21. jula), da se oslobode nasleđa bivše vlasti. On je istakao i da Moskva pažljivo prati situaciju u Kijevu, odakle stižu kontradiktorne izjave. S jedne strane, oni kao kažu da će se u potpunosti pridržavati sporazuma iz Minska, a s druge strane, da neće voditi direktan dijalog sa Donjeckom i Luganskom.

Upravo je tu i problem, što svi učesnici i garanti minskog procesa shvataju potrebu da se uspostavi direktan dijalog, osim kijevskih vlasti.

Politički komentator i stručnjak za Ukrajinu Rostislav Išenko smatra da se dolaskom Zelenskog na vlast ništa neće promeniti i ističe da je „Ukrajinu nemoguće ’naterati‘ da se pridržava sporazuma“.

Kijev preti Briselu: Minski sporazum pada ako popustite Rusiji

„Celokupna politika Ukrajine od potpisivanja sporazuma u ​​Minsku sastoji se u tome da Kijev govori da će se sporazumi poštovati, ali istovremeno se sabotira njihova realizacija. I sabotaža se sprovodi po svim, čak i najmanjim tačkama. Kao što i sami shvatate, govoriti, o recimo, posebnom statusu Donbasa je generalno prilično teško, jer to može značiti federalizaciju Ukrajine. Ali, recimo, razmena zatvorenika nije problem. Započeti razgovore ništa ne košta — sasvim je moguće razgovarati, a ni o čemu se ne dogovoriti“, kaže ekspert.

Prema njegovom mišljenju, problem nije u Zelenskom, već ga stvara ukrajinska oligarhija.

„Nije problem Zelenski. Ako je do njega, mislim da bi on mogao da počne pregovore. Njemu je potpuno svejedno što se tiče Donbasa. Sve to sabotiraju ljudi koji zaista vladaju zemljom — ukrajinska oligarhija. Oni ne žele da se pridržavaju sporazuma, jer misle da to može da dovede do raspada Ukrajine“, smatra Išenko.

Prema rečima Išenka, to bi „moglo da dovede do raspada zemlje, ali i da ne dovede“. Na kraju, kaže on, moguće je uz pomoć svetske zajednice očuvati zemlju u celosti. Pravi razlog zbog kojeg ukrajinska oligarhija sabotira Minske sporazume krije se u nečemu drugom.

„Pregovori sa Donbasom i davanje posebnog statusa tom regionu sasvim sigurno dovešće do slabljenja oligarhije u Ukrajini. Mehanizmi vlasti ukrajinske oligarhije biće narušeni i oni će morati da ih izgrade ponovo u novim uslovima ili će izgubiti značajan deo političkog uticaja. A, oni to ne žele. Zbog toga, ne treba očekivati nikakve promene“, ističe Išenko.

Postoje i mišljenja da će Kijev početi da primenjuje Minske sporazume samo u slučaju ako to od njega nedvosmisleno zatraži „kolektivni Zapad“. Ali, pošto zapadnim zemljama odgovora taj konflikt — on može da traje veoma dugo.

Podsetimo, Minski sporazumi, potpisani od strane Ukrajine, zahtevaju od Kijeva da usvoji zakon o amnestiji za one koji su uključeni u konflikt na strani samoproglašenih republika, da donesu Ustav, koji će precizirati poseban status Donjeckog i Luganskog regiona i njihovo pravo na samoopredeljenje jezika i tako dalje.

Komentar