U skladu sa ovim dokumentom, granična i carinska kontrola ovih brodova bi trebalo da se vrši direktno na gradilištima, bez njihovog ulaska u ruske luke, prenosi portal RBK. Potreba za takvim pravilom objašnjava se „prirodom organizacije radova na kopanju dna i zatrpavanju iskopanih kanala“ u koje se polažu cevi.
U pomoć ruskim i stranim brodovima koji već rade na izgradnji gasovoda doći će još 23 broda. Ovo će pomoći da se završe svi planirani radovi na vreme. Od njih samo dva – tegljač „Argo“ i barža za polaganje cevi „Fortuna“, plove pod zastavom Rusije.
Namena brodova dodatih na spisak je najrazličitija. Među njima su četiri plovna samohodna bagera senkera predviđena za radove na kopanju dna, kao i šleperi, transporti, barže za kamen, remorkeri, teretne barže, brodovi za snabdevanje i tako dalje. Njih dvanaest su holandski, a ostali plove pod zastavama Kipra, Španije, Belgije, Finske i Velike Britanije.
Sredinom juna „Gasprom“ je saopštio da je izgrađeno 58,7 odsto gasovoda. Realizacija projekta odvija se prema planu, uprkos preprekama koje projektu postavljaju danske vlasti. Lokalni zvaničnici već godinu i po odugovlače sa izdavanjem dozvole za polaganje cevi na jednu od tri predložene rute koja prolazi kroz teritorijalne vode ove zemlje.
Gasovod „Severni tok 2“ će se sastojati od dva kraka dužine 1.224km svaka. Magistrala će krenuti iz Rusije u Nemačku po dnu Baltičkog mora. Preko nje će se na evropsko tržište isporučivati do 55 milijardi kubnih metara goriva godišnje. Krajem juna direktor „Gasproma“ Aleksej Miler izjavio je da će gasovod, kako se i predviđalo, biti izgrađen do kraja 2019. godine.