Odluka naftnog kartela nije neočekivana — na samitu G20 u Osaki ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije Mohamedom bin Salmanom Al Saudom, nakon čega su i Moskva i Rijad signalizirali da su spremni da podrže smanjenje proizvodnje sirove nafte u narednih devet meseci, uz zadržavanje kvota iz starog sporazuma. Reč je o smanjenju proizvodnje sirove nafte za 1,2 miliona barela, kako bi stabilizovali tržište nafte posle pada cena.
Na ovu vest investitori su reagovali pozitivno — do ponedeljka uveče cena nafte skočila je za skoro 1,5 odsto — na 65,6 dolara po barelu.
Na dogovor između Saudijske Arabije i Rusije, koja nije članica OPEK-a, reagovano je i iz Irana. Naime, Teheran je upozorio da bi ovakvi pojedinačni dogovori mogli da „ubiju“ OPEK.
Iran se zalagao za produženje dogovora na period od šest do devet meseci, a iranski ministar za naftu Bidžan Zangene rekao je da članice OPEK-a pre toga moraju da raspravljaju o toj temi, umesto da o tome razgovaraju dva čoveka, i to izvan OPEK-a. Ovo nije prvi put da je Teheran kritikovao druge članice naftnog kartela. Ministar za naftu je i u maju upozorio da je blok na ivici raspada zbog jednostranosti.
Pretpostavlja se da je tada mislio na Saudijsku Arabiju, jer je naftaška kraljevina saopštila da može da popuni prazninu na tržištu, posle američkih sankcija Iranu.
Ruski eksperti objašnjavaju da je logično to što dva najveća proizvođača nafte, Rusija i Saudijska Arabija, donose odluku, s obzirom da imaju „najveću težinu“ u svetu, posebno kada se posmatra obim proizvodnje. U tom kontekstu, eksperti ne uzimaju u obzir SAD, jer one rade izvan bilo kakvih saveza i dogovora.
Jasno je da je postojala potreba da se dogovor produži, samo je bilo pitanje da li je Rusija spremna na to. Putin je upravo to i potvrdio u Osaki.
Zbog toga se na reakciju iranskog ministra ne gleda kao na kritiku, već kao na neku vrstu „ljutnje“ zbog američkih sankcija i zbog pada proizvodnje nafte u Iranu, a to su okolnosti zbog kojih Iran gubi profit.
Ruski eksperti navode da je Rusija tokom postojanja sporazuma OPEK+ uvećala prihode ruskog budžeta za više od sedam triliona rubalja. Prema njihovim procenama, produženje ugovora će podržati stabilnost tržišta nafte i doprineće rastu svetske i ruske ekonomije.
Ova odluka će imati pozitivan uticaj i na cene nafte, jer će pomoći stabilizaciji odnosa između ponude i potražnje. Činjenica da su se odlučili za produženje ugovora na devet, a ne na šest meseci, kao što se prvobitno pretpostavljalo, jasan je signal da su sve strane u sporazumu spremne da odgovore na svaku nestabilnost tržišta i padove cena.
Prema prognozama stručnjaka, do kraja leta cena nafte će se kretati u rasponu od 60 do 70 dolara po barelu, mada ima i predviđanja da će biti kratkoročnih skokova i na preko 75 dolara.
Prosečna cena od 60 do 65 dolara po barelu sasvim odgovara ruskom budžetu, s obzirom na to da je on projektovan uz predviđenu cenu nafte od 40 dolara po barelu.
Član Odbora za energetsku strategiju i razvoj TEK Privredne komore Ruske Federacije Rustam Tankajev kaže za Sputnjik da su dejstva OPEK+ reakcija na ozbiljan izazov sa kojim se suočava tržište nafte, a o kojem gotovo niko ni ne govori.
„Taj izazov diktira novi trend u industriji (koji se uglavnom primenjuje u SAD), a to je da se motorna goriva ne proizvode od nafte, nego na različite netradicionalne načine. Oni su već odavno poznati. Pre svega, to je biogorivo. Međutim, raniji obimi proizvodnje nisu bili uporedivi sa obimom proizvodnje naftnih derivata, a od prošle godine oni su dostigli takav nivo da su sada već uporedivi“, rekao je Tankajev.
Naš sagovornik navodi i konkretan primer — da je prošle godine u SAD proizvedeno 50 miliona tona motornog etilnog alkohola iz bioloških materijala. Poređenja radi, Rusija je prošle godine proizvela 40 miliona tona benzina, a ukupna količina goriva proizvedenih u SAD, koja nije bila proizvedena od nafte, nego iz drugih izvora, iznosila je 300 miliona tona i obim proizvodnje je ove godine nastavio da raste.
Tankajev ističe da je ovo je vrlo ozbiljan izazov za zemlje-proizvođače nafte.
„Ovaj proces dovodi do destabilizacije naftnog tržišta; kada ponuda prelazi potražnju, zbog prisustva takvog konkurentnog goriva. Upravo zbog toga je zamrzavanje proizvodnje nafte od strane zemalja OPEK+ veoma ozbiljan faktor na globalnom tržištu, koji se ne može isključiti. Ako ga isključimo, onda će cene nafte drastično pasti“, objašnjava Tankajev.
Podsetimo, OPEK i drugi veliki proizvođači, predvođeni Rusijom, dogovorili su se u decembru da smanje proizvodnju sirove nafte za 1,2 miliona barela, kako bi stabilizovali tržište nafte posle pada cena.
Cena sirove nafte skočila je za trećinu posle toga.