Naime, sa Kapitol hila mnogo ranije su stizali zahtevi da se SAD povuku iz Sporazuma o eliminaciji projektila kratkog i srednjeg dometa iz Evrope.
Inače, taj sporazum je potpisan između SAD i Sovjetskog Saveza daleke 1987. godine, kada je Mihail Gorbačov nailazio na salve pohvala na Zapadu. Svojom „Perestrojkom“ u spoljnoj i unutrašnjoj politici SSSR-a, kao i sa „perediškom“ (predahom) u oružanim snagama, a to je tada bila takozvana vojna doktrina „razumne dovoljnosti“, ne samo da je izgubio sovjetsku imperiju, već je ceh kasnije Rusija plaćala na mnogim mestima. On je potpisivao sve moguće vojne sporazume, bez sagledavanja šta bi oni jednog dana mogli značiti za Moskvu. Konkretno, sporazum iz 1987. godine, takozvana „dupla nula“ o uklanjanju svih raketa kratkog i srednjeg dometa sa tla Evrope, posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora, ujedinjenja Nemačke i širenja NATO-a na istok, na Baltik i na Crno more, danas je vojno izrazito štetan za Rusiju. Jer, političko-vojna geografija Evrope se promenila, američke rakete srednjeg dometa sada su za Rusiju zapravo strateške interkontinentalne rakete. Plus što Sporazum o eliminaciji projektila kratkog dometa, od 500 km do 1.000 km i srednjeg dometa, od 1.000 km do 5.500 km, nije ni te 1987. godine, kada je i potpisan između SSSR-a i SAD, obuhvatio projektile sa nuklearnim bojevim glavama Velike Britanije i Francuske, što su sovjetski generali isprva tražili, ali je Gorbačov na kraju velikodušno popustio Zapadu.
Drugi, vrlo značajan, propust Gorbačova jeste što taj Ugovor o kratkom i srednjem dometu raketa u Evropi nije „vezao“ za zaustavljanje, ili sovjetsko-američku trgovinu oko američkog SDI programa upravo u Evropi, programa koji je danas oličen u kontekstu sistema američke antiraketne odbrane sa bazama u Rumuniji i Poljskoj. Taj sistem, SDI u Poljskoj i u Rumuniji napravljen je tako da se za 15 minuta iz njega mogu lansirati krstareći projektili srednjeg dometa, čime oni za rusku odbranu postaju strateške ofanzivne rakete, koje tako skraćuju svoj let do strateških ciljeva na teritoriji Rusije.
Po sporazumu iz 1987. Sovjeti su iz Evrope uklonili i uništili 270 raketa SS-20, svaka sa po tri bojeve glave, dometa 5.000 km i 112 raketa SS-4 dometa do 2.000 km, kao i 265 raketa „frog“ i SS-21, 265 projektila „skad“ i SS-23 i 65 raketa SS-12, sve kratki domet.
Amerikanci su po sporazumu iz 1987. godine uklonili iz Evrope 108 raketa „peršing-2“ dometa 1.800 km, 464 krstareća „tomahavka“ dometa 2.500 km, što je sve srednji domet, ali i 72 rakete „peršing-1“ i 163 projektila „lens“ dometa od 110 km, odnosno kratki domet. Gorbačov je pristao i da se u okviru sporazuma ne broje rakete, već bojeve glave, što su Amerikanci otpočetka tražili, a sovjetski generali odbijali.
Danas, kada su američki kopneni i pomorski „tomahavci“ na granicama Rusije, dok Moskva nema svoje kopnene rakete na granicama SAD i kada je Vašington izašao iz takvog sporazuma, postaje jasna sva veličina svojevremene „naivnosti“ Mihaila Gorbačova.
Rusija Vladimira Putina ne želi da ponavlja greške Mihaila Gorbačova i Moskva je odlučila da u oblasti nuklearnih sporazuma postupi recipročno. Vi ne poštujete sporazum, nećemo ni mi. Kako će se to odraziti na sporazum START, Sporazum o redukciji nuklearnog strateškog oružja kojem uskoro ističe vreme trajanja, ostaje da se vidi. Ipak, možda je sve to samo predigra za jedan novi, sveobuhvatni, sporazum o nuklearnom razoružanju. Koji ćemo, u svakom slučaju, morati da sačekamo dok ne prođu američki predsednički izbori 2020. godine.