A šta je Amerika uradila u maju? Lavrov o napetostima između Irana i SAD

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je sa svojim irskim kolegom Sajmonom Kovenijem razgovarao o Zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu o iranskom nuklearnom programu i da je to veoma ozbiljan problem.
Sputnik

„Takođe smo naglasili važnost održavanja Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu. Ovaj problem je vrlo ozbiljan“, rekao je Lavrov nakon razgovora.

On je istakao da su obe strane „pozdravile pozitivnu razumnu dinamiku u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope“ gde se ruska delegacija vratila u junu nakon donošenja niza odluka unutar organizacije.

SAD: Nastavićemo da vršimo pritisak na Iran

Ruski ministar je rekao i da je prošle godine, uprkos sankcijama, bilateralna trgovina iznosila oko dve milijarde dolara, što je za trećinu više nego 2017. godine. Ministar je takođe napomenuo da je sa irskim kolegom razgovarao o situaciji u oblasti strateške bezbednosti u kontekstu sastanka lidera Rusije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa u japanskoj Osaki.

Povećavanje limita iranskih rezervi obogaćenog uranijuma izazvane su američkim sankcijama, dodao je Lavrov.

„Da bi se shvatili razlozi za ono što se sada dešava, neophodno je videti sliku u celini. Izbacivanje iz konteksta postupaka jedne ili druge strane Akcionog plana neće pomoći da se dođe do ispravnih zaključaka.“

Lavrov je podsetio da je Zajednički sveobuhvatni akcioni plan paket uzajamnih obaveza i prava svih učesnika tog sporazuma. Deo tih obaveza su dobrovoljne obaveze Irana koje se odnose na ograničenja rezervi obogaćenog uranijuma i teške vode.

„Međutim, to je obavezno neraskidivo povezano sa pravom Irana utvrđenim u okviru Zajedničkog akcionog da obogaćuje uranijum do 3,67 odsto i proizvodi tešku vodu, a višak iznad utvrđenih granica Iran je imao pravo da prodaje, što je do nedavno vrlo uspešno radio“, objasnio je Lavrov.

On je napomenuo da je Iran nastavio da prodaje višak rezervi obogaćenog uranijuma drugim zemljama, uključujući i Rusiju i nakon što su Sjedinjene Američke Države u maju prošle godine objavile o povlačenju iz nuklearnog sporazuma.

„A u maju ove godine Sjedinjene Američke Države su usvojile novi paket sankcija kojima su zabranile da bilo ko kupuje višak obogaćenog uranijuma i teške vode od Irana. Zapravo, Sjedinjene Američke Države su time zabranile svim državama-članicama UN implementaciju rezolucije Saveta bezbednosti UN koja je odobrila Zajednički akcioni plan za rešavanje iranskog nuklearnog programa. Potrebno je da se vidi cela slika, a ne samo da se fokusira na ono što je danas uradio Iran“, dodao je ministar.

Moskva takođe poziva evropsku trojku da shvati svoju odgovornost u očuvanju Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu, rekao je ministar.

„Veoma bih želeo da naše evropske kolege u potpunosti shvate svoju odgovornost za očuvanje Akcionog plana. Oni takođe imaju obaveze u okviru tog plana, a najvažnija obaveza je obezbeđivanje ekonomskih interesa Irana, uključujući i mogućnost da Iran prodaje naftu i dobija prihode od prodaje nafte, što je sastavni deo postignutog sporazuma“, naveo je Lavrov.

On je naglasio da kada su se Sjedinjene Američke Države povukle iz Sporazuma pre godinu dana i svima zabranile da kupuju naftu od Irana, „Evropljani su pozvali na stvaranje mehanizma koji će omogućiti Iranu da slobodno prodaje naftu i za to dobija novac“.

Ranije je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila da je Iran probio ograničenja zaliha obogaćenog uranijuma predviđena sporazumom Teherana sa svetskim silama.

Prethodno je iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif izjavio da su premašena ograničenja zaliha obogaćenog uranijuma ustanovljena nuklearnim sporazumom iz 2015. godine. Prema tom sporazumu, Iran se obavezao na ograničenje od 300 kilograma obogaćenog uranijuma.

Komentar