Ovu meru je lično saopštio generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, koji je naglasio da će se NATO pridržavati „uravnoteženog i odbrambenog pristupa svemu što radi, a sve sa ciljem da se Rusiji pruži odgovor, zbog njenog neispunjenja sporazuma, koji je još krajem osamdesetih godina prošlog veka potpisan između SAD i SSSR-a“.
„Efikasno obuzdavanje“
Jedina „svetla tačka“ u Stoltenbergovoj izjavi bila je tvrdnja da ni jedna članica NATO-a nema nameru da raspoređuje nove nuklearne kopnene rakete u Evropi, već da se isključivo radi o recipročnom tipu odgovora na ruska dejstva, kako bi se održalo „efikasno obuzdavanje“.
Vojni analitičar Andrej Koškin tvrdi da u ovim rečima Stoltenberga nema ničeg čudnog, već da se NATO, kao i do sada, kada je reč o spoljnopolitičkoj trajektoriji, ponaša isključivo po uzoru na SAD.
Politička pozadina
Kako objašnjava, NATO je vojnopolitički savez, samim tim treba imati na umu da je u sve ovo politika umešana, i to u velikoj meri. Stoga i izjave Stoltenberga, pre svega, treba tumačiti iz političkog ugla, a ne iz vojnog.
„NATO je od samog početka podržavao jednostrani izlazak SAD iz ovog sporazuma, međutim, nakon što se Evropa pobunila i ukazala da se SAD ne brinu o njenoj bezbednosti, iako su se obavezale da to čine, pa zbog te obaveze i nije došlo do formiranja takozvane evropske vojske, odgovornost za svu ovu situaciju je postepeno sa Amerike prebačena na Rusiju“, ističe on.
Koškin podseća da se to jako dobro moglo videti i iz medija, jer su se odjednom širom sveta pojavile optužbe kako je, navodno, Rusija razlog izlaska Amerikanaca iz Sporazuma.
„Naravno da će ovaj šablon pratiti i NATO, jedini problem je što neće to sve izgledati tako vešto. To možemo da vidimo i iz izjava Stoltenberga — upućene su pretnje i upozorenja, ali ništa konkretno se ne najavljuje. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da se, uprkos tome, infrastruktura Alijanse i dalje približava ruskim granicama, a broj vojnih vežbi je sve veći i veći. Pored toga, sve su češći primeri kršenja vazdušnih prostora Rusije, a svedoci smo i svakodnevnih patroliranja oko ruskih granica i raznih drugih provokacija“, dodaje.
Odgovor Rusije
Što se tiče odgovora Rusije, Koškin tvrdi da je tu situacija čista, budući da Moskva ima jasnu spoljnopolitičku i vojnu doktrinu, kao i jasan koncept nacionalne bezbednosti, pre svega, kada je reč o svim izmenama vojne situacije na zapadnim granicama, usled čega se momentalno raspoređuju dodatne jedinice i premešta se neophodna borbena tehnika, a sve u cilju simetričnog odgovora i reagovanja, kako bi se sve pretnje u potpunosti neutralizovale.
„Rusija na dnevnom redu ima druge probleme kojima treba da se bavi, a to su ekonomija i tome slično, ali, kada je reč o spoljnoj politici i o osiguravanju sopstvene bezbednosti, tu Moskva nema nikakvih problema i NATO to jako dobro zna“, zaključuje Koškin.
Potezi bez smisla
Istovremeno, komentarišući izjavu Stoltenberga, zamenik šefa komiteta za odbranu Državne dume Rusije Jurij Švitkin za Sputnjik ističe da svi te odbrambeni potezi koje pokreće NATO nemaju nikakvog smisla, jer Rusija nema nameru nikoga da napada.
„Prema njegovim rečima, kreće jedna sasvim nova era, koja potvrđuje činjenicu da celokupna odgovornost za rušenje evropske arhitekture bezbednosti leži na Americi. Upravo to evropske zemlje moraju da osveste i pred sopstvenim narodima“, ukazuje Švitkin.
Međutim, iako NATO govori da neće razmeštati nove nuklearne rakete na kopnu Evrope, to ni malo ne umanjuje agresivnost Alijanse, budući da se broj vojnih vežbi povećao i za nekoliko desetina puta, i to u blizini ruskih granica, a povećao se i vojni kontingent američkih snaga u mnogim evropskim zemljama, tvrdi zamenik šefa komiteta za odbranu Državne dume Rusije.
Švitkin smatra i da Rusija treba recipročno da odgovori na sva dešavanja u blizini njenih granica, kako se ne bi dopustila bilo kakva agresija prema njoj.