„Nisam isključio 2025. godinu kao godinu pristupanja Srbije u EU, ali od početka je bilo jasno da datum nije precizan. I Komisija je okvirno pomenula tu godinu u strategiji za Zapadni Balkan“, istakao je nemački ambasador za vojvođanski javni servis.
Činjenica da će Srbija, prema rečima Šiba, ovog leta otvoriti jedno pregovaračko poglavlje, znači da su vrata EU otvorena i da je evropska perspektiva jasna.
On kaže kako unutrašnja reorganizacija EU i proces proširenja, iz nemačke perspektive, mogu neometano da teku.
„Nemačka ne vidi suprotnosti između neophodnih reformi i uspešnog nastavka procesa proširenja. Činjenica da Srbija otvara još jedno poglavlje pokazuje da se proces nastavlja. I na tome čestitam Srbiji jer je proces težak“, rekao je nemački ambasador.
Komentarišući najnoviji izveštaj Evropske komisije (EK), Šib napominje da se u njemu nalaze pozitivni i kritički elementi, i da je oblast vladavine prava „ona u kojoj ima najviše izazova sa kojima se treba suočiti“.
„U poslednjem izveštaju se nalaze pozitivni, manje pozitivni ali i kritički elementi. On je sveobuhvatan, izjednačen i izbalansiran. Nemačka se slaže sa izveštajem EK“, naglasio je ambasador.
Na mišljenje da postoji nesporazum između evropskih ambasadora i srpske Vlade u vezi sa procenom EK da Parlament Srbije ne funkcioniše dobro, Šib je ponovio da uloga Parlamenta treba da bude poboljšana i ojačana.
„Skupština je ključna za funkcionisanje jedne stabilne demokratije. Izbor većine u opoziciji je da ne učestvuju u radu. Ovo nije idealna situacija, opozicija ima svoje razloge svakako. Mislim, a to je i reakcija iz Izveštaja o napretku, što je (predsednica Maja) Gojković i najavila, da neke stvari treba da se promene. Mi ćemo to pozdraviti, ali to je i priznanje da rad Parlamenta nije idealan“, zaključio je Šib.