Čak i oni američki proizvođači koji prave gotove proizvode u svojoj zemlji i dalje zavise od kineskih dobavljača. Očekuje se da će se pred Komisijom za međunarodnu trgovinu SAD pojaviti predstavnici više od 300 američkih kompanija, a većina njih će pokušati da objasni zvaničnicima da trgovinski rat nije izlaz.
Tramp neosetljiv na zahteve privrede
Međutim, još nije poznato koliko će ove javne rasprave biti korisne za dalji proces rešavanja trgovinskog konflikta, rekao je za Sputnjik profesor Međunarodne škole biznisa Jugozapadnog finansijsko-ekonomskog univerziteta Kine Lu Đian.
„Mislim da je teško reći koliko je Tramp osetljiv na zahteve kompanija, jer da je američki predsednik pristupao problemu sa ekonomske tačke gledišta, trgovinski konflikt između SAD i Kine ne bi došao do tačke u kojoj se sada nalazi. Smatram da će Tramp ignorisati mišljenja biznismena sve dok ne dođe do političkog pritiska, usled čega će Tramp biti prinuđen da napravi neke promene. Tramp ima svoje strahove i svoje biračko telo. Postoji uski krug biznismena koji su važni za njega i on uzima u obzir njihove interese. On ima svoja viđenja i za njega je sada važno da učvrsti podršku među svojim biračima. A njegovo biračko telo čine ljudi sa srednjim i niskim primanjima, koji žele da rade u SAD. Oni ne razmišljaju o budućim posledicama, jer im je važnije da odmah dobiju radna mesta“, rekao je on.
Teško do sporazuma
Sudeći po svemu, za sada nema govora o uklanjanju carinskih barijera ni sa jedne strane. Američki ministar trgovine Vilbur Ros izjavio je da čak i ukoliko se održi sastanak predsednika SAD i Kine na marginama samita G20 u Osaki, teško da se može očekivati trgovinski sporazum. Prema njegovom mišljenju, u najboljem slučaju strane će se dogovoriti o nastavku bilateralnih pregovora.
U najgorem slučaju je moguće da se sastanak uopšte ne održi. Tada će američki predsednik Donald Tramp, kako je pretio više puta, nametnuti carinu na preostalu kinesku robu u vrednosti od 300 milijardi dolara.
Vatromet i cipele
Ako se nametnu carine, one će pokriti sav kineski izvoz u SAD. Pritom, kako ističu američki biznismeni, i pored velike želje određeni proizvodi nemaju gde da se proizvod, osim u Kini. Kako prenosi „Volstrit džurnal“, direktor kompanije „Atlas PyroVision Entertainment“ istakao je da među proizvođačima vatrometa Kini nema ravnih na svetu. U drugim zemljama Azije slični proizvodi su mnogo lošijeg kvaliteta. A u SAD niko ne proizvodi pirotehniku od sredine devedesetih godina, jer je otvaranje takvog preduzeća u SAD neverovatno složen i skup proces zbog povećanih zahteva za bezbednošću, kvalifikacijom radnika i slično.
Tokom javne rasprave protiv tarifa na kineske proizvode istupila je i kompanija „Nju balans atletiks“. Kompanija proizvodi sportsku obuću u SAD, a kako je saopštila, određene delove, kao što su na primer, đonovi, uvoze iz Kine. S obzirom na to, nove tarife će uticati na cenu sportske obuće ovog proizvođača u prodavnicama.
Žale se čak i američki poljoprivrednici, a treba imati u vidu da oni predstavljaju osnovu Trampovog biračkog tela. Izgleda da kalifornijski vinari sada nemaju u čemu da prodaju svoje vino, jer flaše kupuju u Kini.
Teško do novih tržišta
Povećanje tarifa na staklene proizvode dovešće do značajnog povećanja troškova tokom proizvodnog procesa, što će na svojoj koži na kraju osetiti potrošači.
Ranije je Trampova administracija kao odgovor na žalbe kompanija preporučila da potraže dobavljače u drugim zemljama, ili da, još bolje, prenesu proizvodnju u SAD. Međutim, to je veoma skup proces i nemoguće je ostvariti prenos proizvodnje tom brzinom, kojom se uvode nove tarife.
Na primer, kompanija „Strikeforce Bowling LLC“ pokušala je da pronađe alternativne proizvođače obuće za kuglanje u Dominikanskoj Republici, Kambodži, Bangladešu, ali niko nije želeo da vrši dostave tako malih količina. Na kraju, američkoj kompaniji nije preostalo ništa drugo osim da nastavi da sarađuje sa Kinom, jer ni s kim drugim nisu uspeli da ostvare saradnju.
Uoči javnih rasprava više od 600 američkih kompanija potpisalo je pismo Donaldu Trampu, u kome su pozvali njegovu administraciju da ne povećava tarife i zahtevali su dogovor sa Kinom. Podaci o američkom uvozu za prošlu godinu pokazuju da je zemlja kupila od Kine robu u vrednosti od 66,3 milijarde dolara, za koju nemaju zamenu.
Osim toga, vodeće američke tehnološke kompanije, kao što su „Intel“ i „Qualcomm“ istupaju protiv sankcija koje su nametnute kineskoj kompaniji „Huavej“. Zabrana isporučivanja delova ne samo da će smanjiti prihode kompanije „Huavej“ za 30 milijardi dolara u naredne dve godine, kako je rekao predsednik „Huaveja“ Ren Žengfej, nego će lišiti značajnog prihoda i američke kompanije.
Kako se navodi, od ukupno 70 milijardi dolara, koje je kineska kompanija potrošila 2018. godine na kupovinu delova, 11 milijardi je potrošeno u kompanijama „Qualcomm“, „Intel“ i „Micron Technology Inc“. Prema procenama drugog američkog proizvođača čipova „Broadcom Inc“, kompanija će imati dve milijarde dolara manje prihoda zbog sankcija koje su nametnute „Huaveju“.