Kestner, kao i njegov stranački kolega Armin Paul Hampel, ipak smatra da odlaganje samita u Parizu predstavlja lošu vest, jer je kosovsko pitanje „top-tema“ koja mora da se reši.
„Odlaganje pariskog samita znači da se spor samo prolognira“, kaže Kestner za Tanjug, podsećajući da ni samit u Berlinu nije doneo rezultate.
Armin Paul Hampel dodaje da Beograd razmišlja pragmatično i da je usmeren ka pronalaženju rešenja, dok Priština sve to bojkotuje politikom odbijanja.
Poslanik Bundestaga i Hampel, predsednik stranačkog spoljnopolitičkog odbora, dolaze iz opozicione nemačke AfD, desničarske, populističke i evroskeptične stranke, koja je osnovana 2013. godine, a već 2017. sa 12,6 odsto osvojenih mandata u Bundestagu bila je najveće iznenađenje izbora i pojedinačno treća najjača parlamentarna stranka.
Poznati po zalaganju za zabranu nošenja burki, u javnosti istupaju i kao zagovornici stava da je Kosovo i dalje deo Srbije.
Na pitanje da li EU kao posrednik u dijalogu ima dovoljno snage da doprinese rešenju kosovskog pitanja ili je potrebno učešće drugih aktera, Hampel kaže da su i Ujedinjene nacije izgubile uticaj, ali da to važi i za evropske zemlje.
„Odgovor na kosovsku problematiku se može naći u Vašingtonu, a ne u Parizu, Berlinu, Londonu i jednim delom u Moskvi“, kaže Hampel za Tanjug, ali ističe da je to loše za Evropu, ali i za Srbiju.
Amerikanci slede svoje interese, koji se ne poklapaju sa interesima Srbije, Nemačke, pa ni Evrope, dodao je on.
Zašto je Kosovo i dalje Srbija
„Probleme koje imamo u Evropi mogli bismo bolje da rešimo zajedno na našem kontinentu, nego što bi to uradili iz Amerike ili Rusije“, ocenjuje Hampel.
Kestner i Hampel ovih dana su posetili Beograd, a Kestner kaže da je „u Srbiji“, odnosno na Kosovu i Metohiji već bio, kao vojnik Bundesvera u nemačkom kontingentu Kfora.
On smatra da je rat na Kosovu 1999. bio protivan međunarodnom pravu i da je sve počelo sa „jednom laži o masakru“, koje on tada nije bio svestan.
„Tadašnja ratna propaganda Šredera, Fišera i Šarpinga ubedila je nemačku javnost i nemački vojnici su, prvi put posle Drugog svetskog rata, učestvovali u jednom ratu u Evropi“, rekao je Kestner, inače član Odbora Bundestaga za odbranu.
Podsetio je da je nedavno u Bundestagu, u raspravi o produženju mandata Bundesvera na KiM, kazao da AfD to više ne podržava, jer smatra da tamošnji akteri treba da pokažu da mogu da rešavaju probleme.
„Po mom ličnom mišljenju, Kosovo još pripada Srbiji i deo je Srbije“, istakao je poslanik Alternative.
Kao vojnik Kfora upoznao Tačija
Kestner je naveo da je kao vojnik Kfora upoznao Hašima Tačija, tada u uniformi OVK.
„Mnogi od njih koji su bili u OVK počinili su ratne zločine i danas sede u vladi, a da nisu odgovarali za to“, naglasio je nemački poslanik.
To, kako je naveo, znači da Beograd, ali i drugi, imaju posla sa „ratnim zločincima, kriminalcima i krijumčarima oružja i droge“.
„Teško je pregovarati sa tim ljudima. Njih treba da zamene, ali to očigledno kosovski Albanci još ne žele. Verujem da je veoma teško za srpsku vlast da vodi razumne pregovore, jer srpska vlast i narod znaju o kakvim osobama se radi“, objasnio je Kestner.
On je ocenio da vlast u Beogradu stalno čini ustupke za razliku od druge strane.
„Teško je kad jedna strana stalno daje ili je primorana da daje, da bi se postigao izvesni status kvo, dok druga čeka poželjan rezultat“, zaključio je Kestner.