Direktor Muzeja Drugog svetskog rata, koji se nalazi u poljskom gradu Mamerki, Vartolomej Plebanjčik ranije je rekao da su zaposleni u muzeju primetili ulaz u tunel, u kome bi mogla biti skrivena Ćilibarska soba. Pretpostavlja se da bi tunel mogao biti otvoren krajem juna.
„Ako pronađemo Ćilibarsku sobu, ona će definitivno pripasti Rusiji. Naravno, dogovorićemo se da bude prvi put izložena u Nemačkoj, ali vlasnik je Rusija“, izjavio je Klajn.
Klajnova grupa, koja svoj rad detaljno opisuje na sajtu „amber-room.org“, oko 10 godina sprovodi istraživanje u nemačkom gradu Vupertal, gde se, prema rečima entuzijasta, gubi trag Ćilibarske sobe. Njen nestanak povezuju sa guvernerom Istočne Pruske i gubernatorom Ukrajine Erikom Kohom, koji je poreklom iz Vupertala.
„Koh je, verovatno, bio najbogatiji nacista. Imao je mogućnost da opljačka sve muzeje u istočnoevropskom delu. On je pljačkao kao pravi razbojnik. Sredinom 1944. godine Ćilibarska soba je bila otpremljena iz Kenigsberga u pravcu Nemačke. Koh je bio železničar. Naravno, on nikada ne bi koristio kamione za prevoz tako velikog i vrednog tereta. Prevoz je bio izvršen, isključivo, vozom“, smatra Klajn.
Prema njegovim rečima, sve te izjave svedoka, da su navodno videli kamione sa SS vojnicima koji su vukli neke kutije, nemaju veze sa Ćilibarskom sobom.
„Koh je želeo da iskoristi opljačkane stvari. Tada nije znao da je rat izgubljen i da više nikada neće videti svoje relikvije. On ih je smatrao svojom imovinom. Zbog čega bi on to prebacivao u Poljsku ili negde drugde? Ja sam uveren da se Ćilibarska soba nalazi u Vupertalu“, dodao je Klajn.
Prema njegovom mišljenju, Koh je znao da se na teritoriji Vupertala nalazi 170 bunkera. Reč je o raznim podzemnim strukturama — od skloništa za odbranu od vazdušnog napada, do podzemnih vojnih fabrika. Sve je bilo dobro utvrđeno.
Kako je rekao Klajn, njegova grupa je već istražila oko 50 takvih skloništa. Takođe je dodao da je otvaranje bunkera spor proces, uprkos tesnoj saradnji sa gradskim vlastima, jer su sada poznati samo nazivi ulica gde se nalaze. Tokom rata je saveznička avijacija uveliko uništila grad.
Klajn je takođe dodao da vlasnici kuća prilično nerado stupaju u kontakt sa istraživačima, ukoliko se utvrdi da se ispod njihovih kuća nekada nalazio bunker, jer „to znači dodatno uznemiravanje“.
„Na primer, pronašli smo veliki bunker, u koji još uvek ne možemo da uđemo. Nalazi se na dubini od 30 metara, debljina betonskog zida iznosi 50 centimetara, a u beton je ugrađena i bodljikava žica. Iza betona je zbijena zemlja pomešana sa staklom. Još tri bunkera za koja znamo nalaze se u gradskom parku na dubini od oko sedam metara. Sve ove objekte izgradili su prinudni radnici. Mi polazimo od činjenice da deo Kohovog plena može da bude u tim bunkerima“, rekao je Klejn.
Ćilibarsku sobu su izgradili nemački majstori u 18. veku, a prilikom izgradnje uglavnom je korišćen ćilibar. Soba je prvobitno napravljena za pruskog kralja Fridriha Prvog, a kasnije je poklonjena ruskom caru Petru Prvom, nakon čega je bila jedna od glavnih dragocenosti u rezidenciji ruskih careva u Carskom Selu. Za vreme rata 1941. godine Nemci su odneli sobu u kraljevski zamak u Kenigsberg (današnji Kalinjingrad). Neposredno pred napad na Kenigsberg u proleće 1945. godine, Ćilibarska soba je nestala bez traga. Godine 1967. stvorena je državna komisija za potragu za remek-delom, koja je ukinuta 1984. godine nakon neuspešnih potraga.