U drugom krugu lokalnih izbora u Grčkoj, održanih 2. juna, trijumfovala je opoziciona Nova demokratija, partija desnog centra pod vođstvom Kirjakosa Micotakisa, osvojivši vlast u 12 od 13 regiona Helenske republike.
Svojevremeno je pobeda Sirize premijera Aleksisa Ciprasa 2015. godine narušila poredak koji je vladao grčkom posleratnom politikom, a koji je nemački magazin „Špigl“ svojevremeno nazvao „feudalnom demokratijom“. Upravo su političke dinastije i sistem vladavine koji su ustrojili u tom listu označeni kao glavni krivci za slom grčke ekonomije.
Sada, nakon lokalnih izbora, čini se da se vraća poredak narušen dolaskom Ciprasa i Sirize na vlast. Micotakis je izdanak jedne od tri najznačajnijih političkih dinastija Grčke — porodice Venizelos-Micotakis. Druge dve su Papandreu i Karamanlis. Ove tri porodice dale su od 1944. godine šest premijera, koji su Grčkom upravljali više od 35 godina.
Grčka, u kojoj su porodice tako dugo na političkoj sceni, predstavlja verovatno jedinstven slučaj u Evropi, kaže dopisnik grčke televizije ERT u Srbiji Nikos Pelpas.
„Taj nepotizam je prisutan, u stvari, od kada je Grčka oslobođena od Turaka, od početka 19. veka, kada je svaki junak ustanka pokušavao da obezbedi neko mesto za sina, rođaka, nećaka i tako dalje. To važi i danas, gde u politici imamo srodnike bivših političara, koji zauzimaju važna mesta u Parlamentu ili su čak i predsednici partija. U većini slučajeva radi se o ljudima koji se nisu istakli u nekom poslu, već im je jedina kvalifikacija to što su u srodstvu sa bivšim političarima“, objašnjava on.
Pripadnici političkih dinastija danas su na čelu dve partije, dodaje Pelpas. U Novoj demokratiji (gde se Kirjakos Micotakis za lidersku poziciju izborio protiv rođene sestre Dore Bakojanis) i bivšem PASOK-u, sada Kinalu, gde je predsednica Fotini Fofi Genimata, čiji je otac Jorgos, između 1981. i 1994, kada je umro, bio ministar unutrašnjih poslova, zdravlja, rada i privrede.
Kao interesantnu činjenicu Pelpas ističe da, kada god je neka politička partija u krizi, ona za lidera bira ličnost sa dubokim političkim korenima.
„Neke ličnosti koje, kao što sam rekao, kao kvalifikaciju imaju jedino to što su naslednici bivših političara, nemaju čak ni političko iskustvo. Nisu ispekli zanat koliko bi trebalo da bi bili predsednici partija. Tako je, recimo, 1997. godine u Novoj demokratiji na izborima za predsednika pobedio Kostas Karamanlis, nećak Konstantina Karamanlisa, osnivača partije, sa 70 odsto glasova, a da pre toga nije bio čak ni ministar. Hoću da kažem da narod u Grčkoj glasa za nekoga čiji je otac bio političar i misli da sin može da bude uspešan kao i njegov otac, međutim, nažalost, u većini slučajeva nije baš tako“, objašnjava Pelpas.
Ipak, Siriza nije prva koja je narušila poredak koji podrazumeva vladavinu političkih dinastija, objašnjava Pelpas:
„Imamo periode u novijoj istoriji Grčke, kada dolazak neke partije na vlast remeti taj poredak. Sada imamo taj najskoriji od 2015. godine, kada je Siriza došla na vlast, gde nemamo neke ljude koji imaju neko porodično političko poreklo. Imali smo to i ranije, kada je devedesetih godina prošlog veka na vlasti bio Kostas Simitis. Ni on nije imao neko porodično političko poreklo. Imali smo te kratke periode, ali, kao što sam već rekao, Nova demokratija, kao kada je bila u krizi 1997. i izabrala Kostasa Karamanlisa, tako je 2015. godine, kada je izgubila od Sirize, odmah pribegla tom starom oprobanom receptu (i uspešnom mnogo puta) da na vlast dovede nekoga iz porodice Micotakis.“
Međutim, ni Siriza nije mogla da ostane imuna na nepotizam. Naime, Zoja Konstantopulu, ćerka nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nikosa Konstantopulosa, izabrana je 2015. za poslanicu ispred Sirize i postala je predsednica Parlamenta. Godinu dana kasnije, zbog neslaganja sa politikom premijera Ciprasa, osnovala je Partiju slobode.
Grčka nije jedina država koja ima političke dinastije, ali je po tome, kako Pelpas kaže, jedinstvena u Evropi. Ono po čemu je takođe jedinstvena jeste broj vodećih ličnosti u državi koje su dale pojedine porodice — Kenedijevi u SAD, na primer, su dali samo jednog predsednika — Džona Kenedija.
„Dobar dan. Ja sam Andreas Postpapandreu“
Grčka se, makar po ovoj odlici, izgleda nije odmakla od vizantijskih vremena — tri moćne porodice vladaju zemljom, uz mnogo drugih, bočnih porodica.
Inače, otac Kirijakosa Micotakisa Konstantin bio je grčki premijer od 1990. do 1993, a Kirjakosova sestra Dora Bakojanis bila je ministarka spoljnih poslova od 2006. do 2009. godine (najviši položaj koji je jedna žena zauzela u grčkoj politici do tog vremena), a pre toga bila je gradonačelnica Atine.
Sin Dore Bakojanis Kostas, koji je do sada bio guverner Centralnog regiona, izabran je za gradonačelnika Atine, a u političkom životu Grčke prisutan je još jedan izdanak te porodice — Antigona Liberaki, sestričina Konstantina Micotakisa, koja, za razliku od drugih članova familije, ne pripada Novoj demokratiji, već pokretu „To Potami“, stranci levog centra.
Osnivač te porodične dinastije, Elefterios Venizelos (po kom je nazvan i atinski aerodrom) najznačajniji je grčki političar prve polovine 20. veka. Treba napomenuti da je i suprug Dore Bakojanis Pavlos takođe bio poslanik Parlamenta Grčke (Areopaga), iz redova Nove demokratije. Pavlosa Bakojanisa ubili su marksistički teroristi 1989. godine.
PASOK, koji je nakon diktature „crnih pukovnika“ 1974. osnovao Andreas Papandreu, sin grčkog premijera Jorgosa Papandreua (1944-1945.; 1964-1965), posebno je zanimljiv slučaj.
Ta partija, koja je, uz Papandreuovo vođstvo, obeležila ekonomski i politički uspon Grčke osamdesetih godina 20. veka, izgubila je dosta na popularnosti dok je lider PASOK-a bio sin Andreasa Papandreua Jorgos. Jorgos Papandreu, premijer od 2009. do 2011. godine, podneo je prvi udar grčkog ekonomskog kraha i sklopio je prvi paket pomoći sa Evropskom trojkom. To je PASOK koštalo ne samo gubitka većine u Parlamentu, već je partija spala sa 160 na svega 13 poslanika — od najmoćnije parlamentarne grupe, postala je najslabija.
Zbog toga je PASOK morao, ne samo da promeni lidera, već i ime — postao je Pokret za promene (Kinal).
Pečat koji je otac Jorgosa Papandreua Andreas ostavio na grčku politiku i društvo je ogroman. U Grčkoj je dovoljno reći samo „Andreas“ da biste znali o kome se radi, a bio je i neka vrsta modne ikone, u politički život Grčke uvodeći rolke umesto uobičajene bele košulje i kravate.
Kada je Andreas Papandreu odlučio da se povuče iz političkog života i da uživa u društvu svoje treće, 36 godina mlađe supruge Dimitre Liani, grčki mediji pitali su se kako će izgledati „postpapandreuovska“ Grčka. Odgovor je uskoro stigao u vidu karikature na kojoj se video Andreas Papandreu kako pruža ruku i kaže: „Dobar dan. Ja sam Andreas Postpapandreu“.
Kostas Karamanlis nije jedini naslednik Konstantina Karamanlisa, dvostrukog posleratnog premijera i dvostrukog predsednika republike, poznatog po nadimku Etnarh — vođa nacije.
Njegov brat Ahileos bio je poslanik Nove demokratije u Parlamentu i ministar, a njegov sin, takođe Kostas, nasledio je očevo poslaničko mesto. Obojica su u Areopagu poslanici iz grada Sera. Nećak Konstantina Karamanlisa Mihalis Liapis takođe je bio poslanik i ministar transporta i kulture.