Visinu transfera Luke Jovića dugogodišnji sportski novinar Aleksandar Ostojić i urednik portala „Koš magazin“ objašnjava drastičnim skokom cena fudbalera u Evropi, a to pokazuje i činjenica da su prošle godine transferi od više od stotinu miliona evra bili normalna stvar.
Zato se visina transfera Luke Jovića ne može porediti sa cenama naših starijih fudbalera koji su prelazili u najveće svetske klubove, dodaje Ostojić. A nije ni Luka Jović trenutno za poređenje sa standardnim centarforom Reala Karimom Benzemom, zato što je Luka mlad momak u koga se tek ulaže.
„Real očekuje od njega tek u narednim godinama, kad napuni 24, 25 i dostigne zrelost, da bude standardni prvotimac. Ako dočeka to. Ako se ne pokaže dobro kao rezerva kad bude ulazio u igru, jer neće on odmah biti starter, nego će ulaziti sa klupe, šta da se radi! Menjaju se treneri, menjaju se i centarfori“, kaže Ostojić.
Prema njegovim rečima, naši fudbaleri koji su igrali u Realu pre Jovića, ili su bili fantastični, ili su bili potpuni promašaji. Od fudbalera koji su bili fantastični u „kraljevskom klubu“ izdvaja se, pre svih, Predrag Mijatović, koji je odigrao nekoliko sjajnih sezona.
„Mislim da je igrao tri godine, doneo im je titulu evropskog prvaka posle 32 godine fantastičnim golom u Amsterdamu u finalu Lige šampiona. Kao igrač Reala bio je izabran za drugog fudbalera sveta u takmičenju za zlatnu loptu FIFA, iza čuvenog Ronalda, ali ispred sadašnjeg trenera Reala — Zidana“, kaže sagovornik Sputnjika.
Vrlo dobar trag u Realu ostavio je i Dejan Rambo Petković, koji je, nažalost, zbog povrede odigrao samo pet utakmica, ali vrlo lepo. Posle toga je otišao na pozajmicu u Sevilju, tako da nije ostavio neki značajniji trag u kraljevskom klubu.
Osim Mijatovića i Ramba Petkovića, imali smo seriju naših igrača koji su ocenjeni kao potpuni promašaji, a Real je jedva čekao da ih se reši, podseća Ostojić.
Jedan od njih je bivši fudbaler Crvene Zvezde Perica Ognjenović, koji je odigrao samo 12 utakmica u Realu za dve godine, što je otprilike kao Boban Marjanović u NBA ligi, i njega su gledali što pre da se reše.
Još jedan bivši fudbaler Zvezde — Milan Janković igrao je u Realu, u sezoni 1987/1988. Janković nije bio toliko loš, odigrao je 38 utakmica i dao četiri gola, a posle toga je otišao u Anderleht.
Čuveni „Deda Roza“ — Predrag Spasić došao je u Real posle sjajnih igara u Partizanu, ali je u „kraljevskom klubu“ bio jedan od najslabijih, odigrao je jednu sezonu i prodat je ekspresno Osasuni.
„Predrag Spasić je otišao iz Reala posle autogola 1991. godine. Odigrao je ukupno 22 utakmice za Real, to mu je bila 22. i poslednja, kad je postigao autogol na Santijago Bernabeu u derbiju protiv Barselone. Real je izgubio tu utakmicu sa 2:1. Protiv Barselone ne sme da se postigne autogol na domaćem terenu, Spasiću to nikada nisu oprostili i dobio je, što se kaže, šut-kartu“, podseća Ostojić.
I dvojica naših trenera vodila su „kraljevski klub“ — Miljan Miljanić i Radomir Antić. Za Miljanića se pričalo da je jedva došao u Real, zato što je izabran za trenera 1974. dok je diktator Franko bio živ, a tadašnja Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa Španijom.
Miljanić je ipak nekako stigao do Reala, a mi umesto da se ponosimo time što imamo takvog stručnjaka na klupi „kraljevskog kluba“, mi smo ga proglasili za izdajnika, jer je otišao u španski klub u vreme diktature Franka, ističe Ostojić.
Drugi naš trener na čelu „kraljevskog kluba“ bio je „svetski rekorder u treniranju najvećih španskih klubova“ Radomir Antić, koji je trenirao i Real i Barselonu i Atletiko iz Madrida.
„Miljanić nije bio prvak sa Realom, jer su u to vreme Barselona i Atletiko bili dominantni. Zadržao se tri godine i posle toga se vratio da bude trener naše fudbalske reprezentacije. Radomir Antić je bio trener Reala samo jednu sezonu 1991/1992, ali je bio vatrogasac, gasio je požar jer je klub bio u rasulu. Uspeo je da ih stabilizuje, ali nije ni on osvojio titulu sa Realom“, zaključio je Ostojić.