U toj opštini, koja na Kosmetu prednjači po preduzetničkom elanu i gde odrasta više od 1.200 dece, odustajanje nije opcija.
„Sve što smo radili, zaradili smo od svog znoja. Ne znam o čemu se radi? Šta je ovo? Nikad nisam ništa ni učinio, ni ukrao. Pošteni su moji pradedovi i dedovi, ja sam od takve porodice“, kaže Dragomir Arsić iz Zubinog Potoka.
„Ja ne znam, ne razumem crvenu liniju, žutu liniju, znači oni ulaze po kućama. Šta sad dalje, ja stvarno ne znam. Kosovo je naše, mi Kosovo branimo, mi ne otimamo“, rekao je Radenko Milovanović, koji je povređen u akciji kosovske policije.
Vidosava Milovanović, majka povređenog Marka, iz sela Varage, upitala je zašto im ovo rade.
„Mnogo su dobra od nas naučili. I one su majke i mi smo majke, treba da shvate da ne mislim loše, ja sam sa njima odrasla“, rekla je Milovanovićeva.
Žitelji Zubinog Potoka žive uglavnom od poljoprivrede i zarada u javnim službama. Ovde su tri osnovne i jedna srednja škola, zemljoradnička zadruga, pekara i umesto nekadašnjih pet, sada jedan industrijski pogon.
Stanoje Orlović iz Zubinog Potoka kaže da može da se živi od poljoprivrede, stočarstva, pčelarstva.
Nedaleko od opštinskog centra je jezero Gazivode — akumulacija i hidrocentrala čiju je izgradnju finansirala Republika Srbija.
Vodom iz te akumulacije snabdeva se najveći deo Kosova i Metohije, uključujući i termoelektranu Obilić, ali do potrošača na severu Kosmeta ona stiže posle prerade u fabrici vode u južnoj Kosovskoj Mitrovici, koja je pod upravom Prištine. Zato Srbima često slavine presuše.
Srbija finansira izgradnju regionalnog vodovoda i dugogodišnji problem nestašica u srpskim sredinama na severu Kosmeta biće rešen ovoga leta. Vredni domaćini radom doprinose svom kraju, čija se sela pominju još u povelji kralja Milutina, i s pravom veruju da će zemlju svojih predaka sačuvati svojim potomcima.