Bilans upada specijalne jedinice prištinskih bezbednosnih snaga na sever Kosova je desetina povređenih Srba i teror nad golorukim narodom. Naoružane osobe sakrivene ispod „fantomki“ nisu se libile da udare i na starce i na decu.
Ko su oni? Svi ih zovu ROSU, a zovu se NJSO. Oni su naslednici jedinice formirane 2002. godine u Prištini — Regionalne jedinice za ulični kriminal (RCSU). Buduće specijalce najpre su obučavali i predvodili šef CIVPOL-a Amerikanac Angel Kveipo i njegov zamenik Džim Renfrau. Obojica su stručnjaci za operacije u suzbijanju šverca narkotika, hapšenje po poternicama, ali i za razbijanje demonstracija. Predavači i instruktori bili su eksperti iz SAD, ali i Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Turske.
Kada je Renfrau preuzeo mesto šefa jedinice, koja je bila bazirana u Kosovu Polju i trebalo je da bude regionalna po potrebi, promenjeno je i njeno ime u ROSU (Regionalna operativna jedinica za podršku) i u svakom regionu Kosova postavljena je po jedna.
Nakon jednostrano proglašene nezavisnosti ime je promenjeno u Specijalna operativna jedinica (NJSO), a to ime se i danas koristi. Komadant operativnih snaga kosovske policije je Rašit Kalaj.
Od naoružanja koje koriste pominju se pištolji „glok 19“, „hekleri MP-5“, AK 47 modifikovani kalašnjikov, suzavac, ali u nekim slučajevima koriste i snajpere.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji, objašnjava da je reorganizacija od terorističkih OVK do specijalnih snaga na Kosovu realizovana po instrukcijama NATO-a, Amerike i Velike Britanije.
„U organizacionom smislu, ove specijalne jedinice koje su i ranije i danas upotrebljene na severu Kosova predstavljaju poluvojne formacije i po opremi i po načinu upotrebe. Nisu to klasične policijske snage, iako nose takve oznake i tako se predstavljaju pred Kforom. Za hapšenje takozvanih kriminalaca ne služe ovakve ’duge cevi‘ uz masovnu upotrebu nasilja, šok bombi i slično“, napominje ovaj vojni stručnjak.
Kovač objašnjava da je sva oprema koju koriste, tako je organizovana, usmerena protiv srpskog stanovništva.
„Sve to smo videli tokom različitih hapšenja. Nije moguće da takozvano Kosovo prikupi dokaze za 20 i više pripadnika kosovske policijske službe za navodnu korupciju i to uglavnom Srba i da ih hapse. Vidi se da je to čitav scenario da se pokaže i Srbiji i srpskom stanovništvu na Kosmetu, a sve pod zaštitim vodećih zemalja zapada, da mogu da sprovode svoju volju. To se vidi nažalost i po izjavama iz Kfora“, kaže dr Kovač.
Naš sagovornik se pita da li je moguće da se policija koja je ušla u sastav policijskih snaga toliko kriminalizuje? On kaže da nam se kao bumerang vraća ono što smo predali po sporazumu u ruke Prištini.
„Nije više potrebno nikoga ubeđivati da to što rade Albanci nije u skladu sa zakonima i da je upereno protiv Srba. Ne treba posle ovoga više da ćutimo i samo da govorimo da smo u pripravnosti“, zaključuje naš sagovornik.
Inače, kosovske jedinice NJSO, navodi naš sagovornik, trebalo bi da se aktiviraju prilikom većih nereda, protesta, rizičnih hapšenja i slično, a uglavnom služe za razbijanje demonstracija, zaštitu političara, ili učestvuju u akcijama pronalaženja droge.
Prištinski mediji o njima pišu veoma malo i veoma retko, pre svega o tome kolike su im plate i o činjenici da vežbaju u bivšoj bazi Kfora „Belvedere“ u Južnoj Mitrovici, koju im je Kfor ustupio 2011. godine.
NJSO je nekoliko puta intervenisala na severu Kosova — 2011. godine kada su Srbi postavili barikade, nakon čega su bili na teritoriji Zubinog Potoka. Zatim, kada su hapsili Srbe zbog ubistva Envera Zamberija, kosovskog specijalca.
Januara 2017. godine pominjani su kao specijalna jedinica koja je trebalo da minira prugu kojom je od Beograda do Kosovske Mitrovice saobraćao „srpski voz“, a prošle godine su u martu učestvovali u hapšenju direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića.