Moskva je saopštila da će Rusija nastaviti da dosledno brani svoju tačku gledišta u priči sa Kerčkim moreuzom, ističući da u ovom slučaju nije primenjiva Konvencija iz 1982. o morskom pravu, te da Međunarodni tribunal za mornaričko pravo nije nadležan za razmatranje Kerčkog incidenta.
Ruski advokati navode da se incident u Kerčkom moreuzu može razmatrati isključivo u okviru ruskog krivičnog zakona, a da odluka Tribunala ne obavezuje Moskvu ni na šta.
Advokat za međunarodno pravo Dmitrij Romanjenko objašnjava da je cela struktura ovog Tribunala osmišljena za dobrovoljno izvršenje njenih odluka i da ne postoje mehanizmi prinude. Prema njegovom mišljenju, Ukrajina može da iskoristi ovu odluku samo za podizanje prašine u medijima.
Moskovski advokati navode da je ukrajinska strana sarađivala sa međunarodnim organizacijama i zapadnim sponzorima i nije pregovarala s Rusijom zbog činjenice da je to posledica političkih odluka Kijeva. Potpuno je jasno da je zadatak bio da se izvrši pritisak na Moskvu, jer se od starta moglo pretpostaviti kako će Rusija reagovati na kršenje svojih granica. To je bila namerna provokacija, a Ukrajina je ionako znala da će dobiti podršku Zapada. Drugim rečima, to je bio još jedan informacioni povod da se izvrši pritisak na Rusiju.
U slučaju koji je Ukrajina pokrenula protiv Rusije, Međunarodni tribunal UN za pomorsko pravo, sa sedištem u Hamburgu, izrekao je presudu po kojoj Rusija mora da vrati tri ukrajinska broda i oslobodi ukrajinske mornare koje drži u pritvoru, ali je istovremeno naglašeno da „ne smatra da je potrebno“ zahtevati od Moskve da prekine krivične postupke i uzdrži se od novih postupaka, iako smatra da bi to bilo razumno.
Tribunal je pozvao obe strane da izbegavaju korake koji mogu da dovedu do zaoštravanja situacije u Kerčkom moreuzu. Po mišljenju suda, odsustvo ruske strane na raspravi nije moglo biti razlog za nerazmatranje slučaja.
Rusija je prethodno izvestila sud da neće učestvovati na raspravi, jer ovaj sud nema jurisdikciju da razmatra tužbu Ukrajine u vezi sa incidentom u Kerčkom moreuzu.
Predsednik suda Đin Hjun Paik je rekao da Rusija i Ukrajina treba do 25. juna da predaju izveštaje Tribunalu o incidentu.
„U ovom slučaju je presuda Međunarodnog tribunala UN o pomorskom pravu mešanje u naš suverenitet i sprečava nas da udaljimo pretnje od sebe. Naravno, nećemo izvršiti ovu presudu, niko nema prava da insistira na tome i ne savetujemo nikome da to čini. Tribunal nema mogućnosti da silom natera supersilu, bilo da je to Rusija, Kina ili SAD, da ispune njihove odluke. Sve ovo vodi ka tome da mi kao i SAD u dogledno vreme možemo da se povučemo iz Konvencije o morskom pravu, povučemo svoj potpis. Rusija će sama odlučiti šta je pretnja za njenu bezbednost, suverenitet i ono šta može prihvatiti“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Pavel Šipilin.
Ruski eksperti ističu da Rusija nije prekršila međunarodno pravo i da je samo reagovala na agresiju, te da zbog toga nema nikakvog razloga da se pravda. Kako ističu, Rusija nije kriva i zbog toga neće učestvovati u tom cirkusu.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine nazvalo je odluku suda u Hamburgu „pravom pobedom, a novoizabrani predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da bi Rusija ispunjavanjem zahteva Međunarodnog tribunala Ujedinjenih nacija da oslobodi ukrajinske mornare i brodove mogla da odblokira pregovore Kijeva i Moskve.
Moskovski eksperti ocenjuju da su ukrajinski mornari žrtve kijevskih vlasti i tuđih političkih igara.
Podsetimo, krajem novembra prošle godine tri ukrajinska vojna broda nezakonito su prešla rusku granicu, ušavši u privremeno zatvorenu akvatoriju. Nakon toga, brodovi su krenuli iz Crnog mora ka Kerčkom moreuzu. Ruski graničari su zadržali brodove i uhapsili članove posade, među kojima su bila i dva saradnika Službe bezbednosti Ukrajine.