Samo u aprilu zabeleženo je 12 pokušaja terorističkih napada na rusku bazu Hmejmim, u kojoj su smeštene ruske vojne snage, a serija napada nastavljena je i u maju. U poslednjih nekoliko dana teroristi Nusra fronta su pokušali još dva puta da granatiraju tu bazu, koja se nalazi u sirijskoj provinciji Latakiji. Svi napadi su odbijeni, ruski vojnom objektu nije naneta šteta, ali se očekuju novi napadi.
„Sve je to u vezi sa činjenicom da se vodi borba za Bliski istok. SAD žele da potisnu Kinu, Iran i Rusiju sa Bliskog istoka. Za to koriste sva moguća sredstva, uključujući dogovore sa militantima, koristeći sebi lojalne terorističke organizacije kako bi organizovali i sproveli u delo razne vrste akcija. Zbog toga su učestali napadi na našu vojnu bazu u Siriji. Oni žele da pokažu celom Bliskom istoku da Rusija ovde nije glavni igrač. Pošto SAD u poslednje vreme u tom regionu gube svoje pozicije, a autoritet Rusije jača, sve više bliskoistočnih zemalja se okreće prema našoj zemlji. Zbog toga mislim da ovo nije poslednji napad terorista na našu bazu. Međutim, mi smo spremni, naša sredstva protivvazdušne odbrane su najbolja na svetu, a baza Hmejmim je veoma dobro zaštićena“, objašnjava za Sputnjik ruski politikolog Oleg Glazunov.
Baza Hmejmim je opremljena najsavremenijim naoružanjem i najsavremenijom tehnikom. Čine je jurišni SU-25, taktički bombarderi Su-24M i Su-34 i višenamenski lovci Su-35S. Osim aviona, za zaštitu baze i podršku sirijskoj vojsci zaduženi su i transportni helikopteri Mi-8, „Mi-24 hind“ ili „leteći tenk“, kao i jurišni helikopteri Mi-28N i Ka-52. Za odbranu baze koristi se i najnapredniji PVO raketni sistem S-400 „Trijumf“, koji je opremljen projektilima zemlja-vazduh i koji može da obori sve vrste letećih objekata na svim mogućim visinama i na daljini od 400 kilometara, od aviona do krstarećih i balističkih raketa.
Ruski zvaničnici i vojni eksperti ističu da je ruska baza u Siriji dobro zaštićena.
„Ja sam bio u bazi Hmejmim i želeo bih da istaknem da je ona opremljena najsavremenijim oružjem, uključujući i sredstva protivvazdušne odbrane, elektronskog ratovanja i tako dalje, što omogućava odbijanje svakog napada terorista. Zbog toga su pokušaji terorista osuđeni na propast. Činjenica da se ti pokušaji ne zaustavljaju govori o potrebi za aktivnijim učešćem u borbi protiv terorizma u Siriji od strane svih zemalja koje tvrde da vode takvu borbu, uključujući, na primer, i SAD, što, uzgred budi rečeno, ne vidimo“, ističe za Sputnjik zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu Jurij Švitkin.
Ruska intervencija u Siriji je počela 30. septembra 2015. godine nakon što je vlast sirijskog predsednika Bašara el Asada zvanično zatražila pomoć Ruske Federacije u borbi protiv terorizma. Smatra se da je ruska vojna intervencija spasila sirijsku vojsku od poraza, stabilizovala front, a takođe i uveliko doprinela proterivanju terorista iz većeg dela zemlje.
Pod kontrolom vladinih snaga sada je više od 96 odsto ukupne teritorije Sirije, iako su u jednom trenutku kontrolisali samo osam odsto teritorije. Sve je to postignuto zahvaljujući snažnoj pomoći i podršci Rusije. Moskva je u presudnom trenutku u Siriju poslala svoju avijaciju i mornaricu, sisteme PVO, borbenu inženjeriju, vojnu policiju… U toj vojnoj operaciji je učestvovalo više od 63.000 ruskih vojnika, uključujući i više od 430 generala.
Uništeno je na hiljade terorističkih kampova, uporišta militanata, skladišta oružja i municije i drugih objekata koji su koristili teroristi.
Trenutno ruska vojska u Siriji, pored vazdušne baze Hmejmim, koristi i pomorsku bazu u Tartusu, na obalama Sredozemnog mora.