Priština je priznala da za sada u svom sistemu nema zakone koji bi mogli da zabrane ponovno kandidovanje članovima Srpske liste na nekim novim izborima, ali je napomenula da je taj „problem“ rešiv izmenom zakona o izborima ili odbijanjem da se kandidature istih političara ponovo potvrde u novom izbornom procesu.
Šta je cilj tih ogoljenih pretnji Kvinte i Prištine? I u kojim je to sistemima na svetu takvo ponašanje uobičajeno?
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da je to pokazatelj da Zapad nije zadovoljan razvojem situacije, jer Srbi kontrolišu sever Kosova što su ovim izborima potvrdili.
„Međutim, pokazuje i jednu drugu stvar, a to je potvrda onoga o čemu duže vreme pričamo — da zapadni centri u stvari kontrolišu politički sistem na Kosovu i Metohiji i vlast u Prištini“, objašnjava naš sagovornik.
Povodom određivanja pravila igre koja nemaju veze ni sa pravom ni sa međunarodnom praksom — da neko preti zabranom političkoj stranci da participira na izborima, Milivojevića ocenjuje da je to prava slika dvostrukih standarda.
„Dakle, Zapad ovim primerom pokazuje da ne želi bilo šta da uradi kako bi se stvorili uslovi za dijalog i za neko kompromisno rešenje. To je jasna potvrda jednostrane politike podrške prištinskim vlastima, odnosno krajnjem cilju da Srbija po svaku cenu prizna nezavisnost Kosova“, kategoričan je Milivojević.
Naš sagovornik ističe da je nametanje takvih nedemokratskih načela, da se strankama preti zabranom učestvovanja na izborima, nešto što važi za neslobodne teritorije.
„Tim potezom je na neki način potvrđeno da su Kosovo i Metohija pod protektoratom. Dakle, pravno pod Ujedinjenim nacijama, ali politički pod protektoratom Zapada. Time što oni određuju pravila igre ili ustanovljavaju kako neki izborni proces treba da teče, ili osporavaju rezultate legalnih i legitimnih izbora, u stvari sami sebe demantuju kada kažu da na Kosovu postoje nekakav ustav i zakoni koje treba poštovati. Drugim rečima, demantuju tezu o funkcionisanju nekakve kosovske državnosti“, zaključuje Milivojević.
Naš sagovornik ovome dodaje da je Kvinta ovim saopštenjem pokazala i da nezavisno Kosovo kao zapadni projekt, nije ispunio njihova očekivanja i da je ne vide kao državu u punom smislu.
Komentarišući najave iz Prištine, profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević podseća da su aktivno i pasivno biračko pravo jedna od osnovnih ljudskih prava zagarantovana još prvim deklaracijama poteklim iz Francuske revolucije.
„To spada u osnovna politička prava čoveka i ona su priznata u svim društvima i državama, tako da je takva jedna odluka u stvari kršenje fundamentalnih ljudskih prava“, izričit je on.
Milisavljević dodaje da ako su izbori organizovani po određenim pravilima, onda i njihov ishod mora biti priznat, svidelo se to nekome ili ne.
„Ako neko posle ili u toku utakmice pokušava da promeni pravila igre onda to nije u skladu sa demokratskim principima i evropskim standardima. Odluka o zabrani Srpskoj listi da učestvuje na nekim budućim izborima predstavljala bi nastavak brutalnog kršenja prava i pravila koja su usvojena u okviru EU. To bi bio poraz i ljudskih prava i demokratije“, naglašava naš sagovornik.