Predsednica srpskog Parlamenta Maja Gojković zakazala je sednicu Narodne skupštine na kojoj bi narodni poslanici trebalo da raspravljaju o situaciji na Kosovu i Metohiji i pregovorima sa Prištinom za 27. maj.
Briselski dijalog nije dao očekivane rezultate i važno je da se to čuje u srpskom Parlamentu, smatra analitičar Dejan Vuk Stanković. To je posebno važno, napominje on, u svetlu činjenice da Albanci nisu ispunili svoje obaveze prema Srbima — Zajednica srpskih opština nije formirana, pokrenut je režim carina na srpsku robu, što uz visokoprovokativne deklaracije albanskih političara o genocidu i ratnoj odšteti opterećuje politički proces.
„Vi ste dobili opstrukciju jednog političkog okvira koji je u Srbiji, u trenutku kada je Briselski sporazum bio potpisan, imao podršku i sada na nekim razvalinama tog Briselskog sporazuma treba promovisati politiku Srbije, koja će biti dovoljno diplomatski razborita i odlučna, koja će štititi neki minimum nacionalnih i državnih interesa, a koja, opet, neće značiti ulazak u zonu otvorenog sukoba, jer Srbiji u ovom trenutku otvoreni sukob ne odgovara“, objašnjava Stanković.
Glavni izazov na terenu je, dodaje on, kako ostati i opstati, uz istovremenu pojavu priče o okončanju pregovaračkog procesa, koja je diktirana od strane Albanaca i Zapada.
Smisao rasprave u Skupštini je, prema Stankovićevom shvatanju, da srpski predsednik i drugi akteri srpske strane u pregovaračkom procesu prikažu realno stanje stvari i u pregovaračkom procesu i na Kosovu, a zaključci koje bi trebalo da donesu poslanici, nametaće se sami od sebe ukoliko se, kako kaže, bude racionalno raspravljalo.
Stanković povlači analogiju sa raspravama koje su se u Skupštini vodile tokom bečkih pregovora o KiM, kada su se zaključci srpske pregovaračke delegacije potvrđivali u Skupštini. Tako sada nije nemoguće da se glasa o izveštaju koji bi podneli predsednik i ostali pregovarači, što bi značilo parlamentarnu političku verifikaciju pregovora.
Međutim, suština rasprave u Skupštini je, prema Stankovićevom mišljenju, da se široj javnosti prikaže realno stanje stvari i da se otklone dileme šta je od mogućih rešenja na pregovaračkom stolu u ovom trenutku.
„Tih rešenja nema mnogo, sva ona, po onome što možete da zaključite iz medija, nisu povoljna po Srbiju. Realno stanje stvari takođe, nažalost, nije povoljno za Srbiju. Jedino što se globalno menja, smanjuje se broj država koje su priznale Kosovo i postoji konstantna podrška tradicionalnih saveznika Srbije po tom pitanju“, kaže Stanković.
Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, dobro je da srpski Parlament odgovori na provokacije Albanaca. Treba konstatovati da je Srbija i dalje izložena ozbiljnim pritiscima i „mirnodopskoj agresiji“ iza koje, prema njegovom mišljenju, stoje strani centri moći, jer je albanska strana isuviše slaba da bi samostalno povlačila poteze.
„Ovo može da bude zvaničan odgovor Srbije, ali ne samo Prištini, već svim faktorima koji stoje iza nje. Što se konkretnih mera tiče koje bismo usvojili kao odgovor na njihove takse, to je ipak u domenu Vlade, za to nije potreban Parlament“, smatra Anđelković.
Ranije je srpski predsednik Aleksandar Vučić najavio da će u skorije vreme upoznati građane Srbije sa tekućom situacijom na Kosovu i Metohiji, a da je u razgovoru sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve postignuto jedinstvo po pitanju Kosova i Metohije.
On je dodao da je pozicija Srbije teška, da poslednji potezi Prištine vode udaljavanju od kompromisa, da ne doprinose miru i stabilnosti u regionu, već da dižu tenzije. Vučić je takođe rekao da ima informacije da policija na Kosovu namerava da uhapsi dvadesetak policajaca srpske nacionalnosti na severu Kosova, kako bi Srbi na tom prostoru ostali bez zaštite.