Prema njegovim rečima, o tome svedoči činjenica da je „Gasprom“ aktivno povećao rezerve goriva u Evropi, kako bi pokrio mogući deficit nakon prekida tranzita preko Ukrajine.
On je dodao da će to za Kijev rezultirati gubitkom od tri milijarde dolara godišnjeg prihoda, što je oko tri odsto BDP-a.
„To jest, mi faktički za godinu dana možemo da izgubimo čitav rast prethodne godine“, istakao je Koboljev.
Aktuelni ugovor za tranzit ruskog gasa preko Ukrajine ističe krajem ove godine. Pitanje novog sporazuma se razmatra na tripartitnim sastancima između Rusije, Ukrajine i Evropske komisije, a poslednji je održan u Briselu u januaru.
Konkretni sporazumi, kako se i očekivalo, tada nisu postignuti, ali je Evropska komisija dala stranama predlog. Šira javnost je upoznata samo sa glavnim odredbama predloga: ugovor bi trebalo da bude potpisan na više od deset godina, a obim treba da bude privlačan, između ostalog i za investitore koji će biti pozvani da modernizuju ukrajinski gasni transportni sistem.
Ruske vlasti su, sa svoje strane, više puta ukazivale na spremnost za nastavak tranzita plavog goriva, pod uslovom da je ukrajinski transportni sistem gasa konkurentan.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.
Projekat realizuje kompanija „Nord strim 2 AG“, čiji je jedini vlasnik „Gasprom“. Projekat sufinansiraju i evropski partneri „Gasproma“ — „Šel“, OMV, „Endži“, „Uniper“ i „Vinteršal“.