Naime, kako tvrde iz ove naučne nevladine organizacije posvećene očuvanju koala, samo 80.000 primeraka ove dražesne životinje iz porodice torbara ostalo je u divljini, što znači da ih nema dovoljno da bi se održale i u sledećoj generaciji.
Iako je ovaj broj drastično niži od većine dosadašnjih naučnih procena, nema sumnje da je broj koala u divljini u velikom padu, piše „Njuzvik“.
Koale, endemska vrsta iz Australije, izumiru jer su mnoge šume u kojima žive uništene. Toplotni talasi uzrokovani klimatskim promenama takođe su važan faktor.
AKF je proglasila koale „funkcionalno izumrlima“, što znači da je populacija pala tako nisko da više nema uticaja na okolinu, odnosno nije u stanju da igra ulogu u ekosistemu.
Među koalama više nema dovoljno odraslih jedinki koje bi mogle da održe vrstu i bilo koja genetska bolest ili patogen mogli bi biti ozbiljna pretnja po njihov opstanak, preneo je Tanjug.
Funkcionalno izumiranje vrste može značiti i da preostala mala populacija koja, iako se još razmnožava, pati od parenja životinja u bliskom srodstvu, što ih opet čini još ranjivijima na bolesti.
Nedavne studije pokazuju da su hiljade koala umrle od dehidracije u intenzivnom toplotnom talasu u Australiji.
Koale su milionima godina bile ključni deo zdravlja eukaliptusovih šuma, jer jedu njihovo gornje lišće, dok njihov izmet koji pada na šumsko tlo doprinosi bitnom recikliranju nutrijenata u ekosistemu.
Ove životinje su stare najmanje 30 miliona godina, sudeći prema pronađenim fosilnim ostacima, što znači da su jednom bile i izvor hrane za danas izumrle velike mesojede, tzv. megafaunu.
Prema podacima AKF, u 41 od 128 poznatih staništa koala više nema nijedne jedinke ove vrste.
Direktorka AKF Debora Tabart pozvala je australijskog premijera da pokuša da učini nešto za spas koala.
„Pozivam novog premijera nakon izbora u maju da donese Zakon za zaštitu koala, koji je već napisan i spreman od 2016. Sudbina koala sada je na njegovim plećima“, rekla je Tabartova.