Statistika pokazuje da je sirova nafta od 24. decembra prošle godine do 24. aprila poskupela čak za 48 odsto, objavilo je Udruženje naftnih kompanija Srbije, ukazujući na to da je upravo ta promena u najvećoj meri doprinela skoku cena goriva u svim zemljama. Barel evropske referentne nafte „Brent“ je u navedenom periodu poskupeo sa 50,47 na 74,57 dolara. Poslednjih nedelju dana nije bilo većih promena cene „Brenta“. Ona se zapravo stabilizovala na nivou od oko 70 dolara po barelu.
Analitičari ukazuju na to da su špekulanti dirigovali najpre poskupljenjem, a potom i pojeftinjenjem nafte. Sada se postavlja pitanje da li će nafta opet poskupeti, jer špekulanti imaju gotovo idealne uslove za delovanje. Iran ponovno pokreće svoj nuklearni program, odgovarajući na povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma i sankcije koje Amerikanci uvode svim zemljama koje kupuju iransku naftu.
Čak se zvecka i oružjem, jer su zbog iranskog pokretanja nuklearnog programa i pretnji Saudijskoj Arabiji zatvaranjem Homuruškog klanca, ključnog za izvoz nafte kroz Crveno more, SAD na Bliski istok uputile nosač aviona.
Američki predsednik Donald Tramp doveo je u opasnost trgovinske pregovore s Kinom najavom povećanja carina na kinesku robu, a Vašington diriguje i krizom u Venecueli.
Kako će se sve ovo odraziti na buduće cene nafte? Hoće li i Iran, poput Katara prošle godine, odlučiti da napusti OPEK (Organizaciju zemalja proizvođača nafte)? Šta će doneti za jun najavljen sastanak članica ovog kartela, u čijem radu sve značajniju ulogu ima Rusija — iako nije članica? O tome u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Dušanom Dakovićem, konsultantom za energetiku i urednikom biltena Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
Sagovornika „Energije Sputnjika“ pitamo, naravno, i o cenama goriva — treba li očekivati nova poskupljenja i kakve su šanse da se država odrekne dela akcize.