„Lavrov se nasmejao. Svi koji smo prisustvovali sastanku smo se međusobno pogledali, ne razumejući o čemu je reč“, napisala je Zaharova.
„Očigledno da Japanci i mi imamo različite predstave o ’oštrim iskazima‘“, dodala je Zaharova.
U Moskvi su 10. maja razgovarali ruski i japanski šef diplomatije, Sergej Lavrov i Taro Kono. Tokom obraćanja medijima Kono je izjavio da je, kao i tokom februarskog sastanka, „diskusija povremeno dolazila do oštrih iskaza“. On je naveo da to nije njegov prvi sastanak s Lavrovom i da odnosi ispunjeni poverenjem dopuštaju prilično iskrenu komunikaciju.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaji, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj se Moskva složila da razmotri mogućnost predavanja Japanu ostrva Habomaj i Šikotana, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, dok sudbina Kunašira i Iturupa nije bila razmatrana.
Sovjetski Savez je očekivao da će Zajednička deklaracija okončati spor, a Japan je taj dokument posmatrao samo kao delimično rešenje problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva.
Dalji pregovori nisu doveli ni do čega, mirovni sporazum po završetku Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Postoji stav da je ozbiljno protivljenje SAD, koje su zapretile da će, ako Japan pristane da preda dva od četiri ostrva, to uticati na proces povratka Okinave pod japanski suverenitet (sporazum o povratku Okinave Japanu stupio je na snagu 1972. godine).
Stav Moskve je da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da suverenitet Rusije nad njima ne podleže sumnji.