Kosovski ministar unutrašnjih poslova Ekrem Mustafa najavio je da će na sednici kosovske vlade zatražiti uvođenje „recipročnih mera“ protiv Srbije zbog „nepriznavanja registarskih tablica i svih ostalih dokumenata koje Srbija ne priznaje“, prenosi „Gazeta ekspres“. Njegov predlog nije došao na dnevni red prošle sednice kosovske vlade, ali je on „siguran da će biti razmatran već na sledećoj“.
Najava novih mera iz Prištine usledila je posle, navodnog, „svedočenja kosovskog građanina da mu je u Srbiji policija ispisala kaznu u iznosu od 1.000 evra, nakon što im je pokazao kosovsku vozačku dozvolu“.
Ukoliko bi Priština ove mere primenila u praksi, to bi značilo da se ne bi priznavaletablice i dokumenta koje je izdala država Srbija. Drugim rečima, Srbi sa Kosova bi mogli da koriste samo kosovske dokumente i da voze auta koja imaju oznaku Kosova, dok bi vozila iz centralne Srbije za ulazak morala da imaju zeleni karton, a postoji i određena mogućnost da im se naplaćuje određena taksa. Ne bi više postojala mogućnost da se na Kosovo uđe samo sa ličnom kartom izdatom u Srbiji, već bi pasoš bio obavezan, što do sada nije bio slučaj.
Politikolog Dragomir Anđelković veruje da postoji samo jedan put da se Beograd suprotstavi ovim akcijama.
„Mislim da će Priština ići sve dalje i dalje u pritiskanju Srbije i Srba na Kosovu ako Srbija uskoro ne odgovori. Sada zaista mislim da je vreme da Beograd krene u potpune kontramere, od saobraćajne blokade Kosova, do uvođenja taksi na njihove proizvode koji se transportuju preko Srbije, transporta autobusa… Da prekinemo da priznajemo bilo koja njihova dokumenta, od carinskog pečata, pa nadalje. I da na severu Kosova uspostavimo svoju vlast u opštinama, a da taj isti proces započnemo i na jugu“, smatra Anđelković.
Naš sagovornik ističe da ako Priština želi tihi rat sa Srbijom, onda mi moramo da odgovorimo jakim kontramerama, jer njihova agresija ne može da prođe nekažnjeno.
„Uveren sam da smo danas u mnogo boljoj geopolitičkoj situaciji da preduzmemo tako nešto. Kakvu korist imamo od ovakve međunarodne pozicije ako je plaćamo ustupcima koji se odnose na velike nacionalne interese? Međunarodna pozicija treba da nam služi da budemo u boljem položaju, a ne u gorem“, smatra naš sagovornik.
Ako se i Amerika i Francuska i Nemačka protive taksama i traže od Prištine da ih ukinu, ko onda Prištini daje vetar u leđa da uvode još rigoroznije mere? Anđelković odgovara:
„Ne treba zaboraviti da američki Senat u velikoj meri, a i Kongres, u svom sastavu imaju veliki broj albanskih lobista. Oni su jaki ne samo u Americi, već i u evropskim zemljama. Tako da su Amerika i veliki deo Evrope i dalje uz Albance, ne u meri kao ranije, ali dovoljno da ih ohrabruju da idu sve dalje u svojim bezobrazlucima“, podseća on.
Beograd i Priština su se još tokom 2011. u takozvanoj tehničkoj fazi pregovora saglasili da bi građanima trebalo biti omogućena sloboda kretanja. Dve strane su se, između ostalog, saglasile da svaka strana može primeniti sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim „ulaznim-izlaznim“ dokumentima za stanovnike druge strane koji žele tranzitno da putuju u treću zemlju.
Dogovoreno je i da će svaka strana preduzeti sve neophodne mere da omoguće stanovnicima druge strane da slobodno putuju unutar ili preko teritorije druge, koristeći vozačke dozvole koje su izdali njihovi organi vlasti.
Kosovska strana nikada nije iskoristila mogućnost da izdaje „ulazno-izlazni“ formular, dok srpska strana i praktikuje taj deo sporazuma i imaocima kosovskih ličnih karti na administrativnim prelazima izdaje dokument u nastavku.
Kada su registarske tablice u pitanju, dogovoreno je da će kao privremena mera vlasti u Beogradu omogućiti vozilima sa Kosova koja imaju KS registarske tablice da slobodno putuju. Za svako vozilo čiji vlasnik to bude želeo, dostupne su privremene registarske tablice na relevantnim graničnim/administrativnim prelazima.
U skladu sa tim, automobilima sa registarskim tablicama RKS izdaje se „proba“ privremene tablice pri ulasku na teritoriju centralne Srbije. Izdavanje ovih tablica košta 400 dinara, a takve tablice su važeće za vožnju na teritoriji centralne Srbije dva meseca.
Sporazum o slobodi kretanja je revidiran dva puta. Prvi put 2013, kada je dogovoreno uzajamno priznavanje polisa osiguranja za vozila i znatnog smanjenja putnih troškova građana, a drugi put 2016, kada je dogovorena preregistracija srpskih tablica sa registarskim oznakama koje se odnose na gradove na teritoriji KiM i takozvani „stiker režim“ za tablice gradova iz centralne Srbije i RKS, odnosno KS oznake.
Ovaj režim je trebalo da zameni sistem „proba“ tablica, ali ga dve strane nisu sprovele.